VESTI

VESTI

— 01.12.2022

Dimović: Solarni paneli greju kadu vode, ali ne pokreću železaru

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča Slavko Dimović, upozorava da ulazimo u problem energetske nestabilnosti, jer rezervi uglja imamo za 50 još godina, a on je lošeg kvaliteta, jer ima nisku toplotnu moć i generiše mnogo pepela, tako da Srbija mora naći rešenje za svoje termoelektrane.



— 01.11.2021

Časopis THERMAL SCIENCE - Osnivanje, istorijat razvoja i naučni doprinos

Časopis THERMAL SCIENCE

- Osnivanje, istorijat razvoja i naučni doprinos –

 

Prof Simeon Oka , Ph. D., Editor-in-Chief Emeritus

Naučni savetnik u penziji,

Laboratorija za termotehniku i energetiku, Institut za nuklearne nauke VINČA

 

1.    Istraživanje i uloga naučnih časopisa

               U drugoj polovini 20-tog veka, i naročito početkom 21-og veka, postalo je jasno i neosporno, da tehnološki i opšti ekonomski razvoj neposredno zavise od ulaganja u obrazovanje, istraživanje i razvoj. Primer velikih država, ako što su Nemačka, Kina i Japan (o Sjedinjenim Američkim Državama da i ne govorimo) to očigledno pokazuje. Međutim, mnogo su izrazitiji primeri malih država Dalekog Istoka (Južna Koreja, Singapur, Tajland i druge), ali i nama, po mnogim parametrima, bliskih Evropskih država Danske, Finske, Švedske i Norveške. Kao kuriozitet se može navesti da je finansiranje istraživanja i razvoja u Finskoj, dodeljeno kao zadatak Ministarstvu spoljne trgovine. Samo radi opšteg uvida treba pogledati podatke o udelu sredstava za istraživanje i razvoj (R&D) u Bruto Nacionalnom Dohotku (GDP) pojedinih zemalja u 2018-toj godini: OECD 2.4%, Kina 2.186% (u 2000. 0.983%), Koreja 4.528%, Izrael 4.961%, Finska 2.746%, Danska 3.033%, Slovenia 1.950%, Holandija 2.164%, Japan 3.264%, Srbija 0.4%.[1]

          Za ovo razmatranje mogu korisno da posluže podaci koje, prema studiji Knowledge, Networks and Nations: Global scientific  collaboration in the 21st century [2], navodi Prof. Jinyue Jan, Glavni i odgovorni urednik časopisa Applied Energy [3]. U 2011 godini baza podataka SCOPUS navela je sledeće podatke: objavljeno je preko 18,000 časopisa, ponuđeno je preko 3 miliona radova, angažovano preko 300.000 recenzenata, broj čitalaca prelazi 30 miliona, objavljeno je preko 1.5 miliona radova, čitaoci su preuzeli preko 3 milijarde radova, a citirano je preko 30 miliona radova. Navedeni podaci nameću bar dva zaključka: (1) rezultati istraživanja objavljeni u naučnim časopisima su veoma interesantni i sigurno neophodni i korisni za čitaoce – od aktivnih naučnika do stručnjaka u industriji, poljoprivredi i drugim ljudskim delatnostima bitnim za život običnog čoveka i za razvoj obrazovanja, nauke i tehnologija, i ekonomije u celini, svih država u svetu, (2) izdavanje časopisa je takođe i veliko tržište naučnim informacijama koje omogućava velike profite svetski renomiranim izdavačkim kućama (što takođe može imati kao posledicu opadanje kvaliteta radova i časopisa).

          Veliki interes za objavljivanje naučnih rezultata omogućio je i osnivanje mnogih malih časopisa, čiji su osnivači zainteresovani samo za profit, ali ne i za kvalitet radova koje objavljuju, najčešće bez ikakvih kriterijuma i recenzije.

               U takvom okruženju postavlja se i pitanje: ima li tu ima mesta, i gde je mesto novim, malim kvalitetnim naučnim časopisima, i koju ulogu oni mogu, i treba, da imaju u svetskoj naučnoj zajednici.

               Objavljivanje radova je karika u istraživačkom lancu, veoma važna, i neizbežna. To nije želja pojedinaca za afirmacijom ili sakupljanje poena za napredovanje u struci, već važan deo istraživačkog lanca - na početku zbog utvrđivanja problema koje treba istraživati, a u toku istraživanja zbog provere i kritike dobijenih rezultata. Objektivna i oštra recenzija najvažniji je deo procesa objavljivanja radova i najkorisnija za autore.

               Ulogu časopisa, recenzije, kritike i značaj objavljivanja rezultata radi mogućnosti njihove provere, veoma lepo je opisala Prof. Jinyue Jan u svom izlaganju [3]:„pisanje iIi objavljivanje naučnih radova nije važno radi lične promocije, već radi širenja i razmene informacija i ostvarivanje međusobnih veza istraživača sa ciljem ostvarivanja saradnje.“

Sa ciljem da rezultate svojih istraživanja što pre i što bolje prikažu svetskoj naučnoj zajednici, u manjim zemljama van Engleskog govornog područja, već odavno se doktorske i magistarske teze pišu i objavljuju na Engleskom jeziku (Holandija, Danska, Norveška, Švedska, Finska i mnoge druge). Na žalost u Srbiji takvi predlozi ne mogu da budu prihvaćeni zbog pogrešnog shvatanja o nacionalnom ponosu i očuvanju Srpskog jezika.

               Suočeni sa stalnim izazovom da se istraživanja usklade sa prioritetnim svetskim pravcima i prioritetima u nauci i modernim tehnologijama, ali i da se domaća nauka osposobi da rešava tekuće probleme domaće industrije i privrede, u Institutu u Vinči, i posebno u Laboratoriji za termotehniku i energetiku, istraživanja su organizovana u lancu: osnovna istraživanja, usmerena osnovna istraživanja, razvojna istraživanja, eksperimentalna istraživanja na laboratorijskim i pilot postrojenjima, završno sa testiranjem demonstracionih postrojenja realnih dimenzija u realnim radnim uslovima. Svako istraživanje počinjalo je pregledom literature (utvrđivanje „up-to date“ naučnih znanja), ali je tokom istraživanja bilo potrebno i upoznati svetsku naučnu zajednicu sa dobijenim rezultatima i dobiti povratnu, preko potrebnu kritiku.

Na osnovu iskustava iz dugogodišnje međunarodne saradnje, i primera dobro organizovanih zemalja i njihovog strateškog opredeljenja o važnosti nauke za napredak industrije i ekonomije, u Institutu u Vinči, i u Laboratoriji za termotehniku i energetiku, dugo se raspravljalo o najboljem načinu kako prikazati ostvarene naučne rezultate. Još 1974 godine pokrenut je časopis TERMOTEHNIKA na srpskom jeziku, koji je uređivan i štampan u institutskoj štampariji, kao glasilo Društva termičara Jugoslavije, a izdavač je bio Institut za nuklearne nauke VINČA. Časopis je bio namenjen inženjerima u industriji, elektroprivredi, i objavljivao je radove sa Simpozijuma Društva termičara Jugoslavije.

 

2.    Osnivanje

Neposredan povod za osnivanje domaćeg časopisa na Engleskom jeziku, bila je situacija u kojoj se Jugoslavija u celini, i Srbija posebno, našla tokom poslednje decenije XX veka. U tom periodu, međunarodna institucionalna naučno tehnička saradnja istraživača je prekinuta (sa nekoliko časnih izuzetaka, koji su se zasnivali na ličnim odnosima pojedinaca). Radovi autora iz Srbije bili su odbijani u renomiranim svetskim časopisima, automatski ili sa nejasnim objašnjenjima, a učešće na Međunarodnim Simpozijumima bilo je onemogućeno, često iz političkih razloga, ali i zbog nedostatka sredstava. Pošte mnogih Evropskih država nisu primale pošiljke naučnih časopisa i knjiga poslate u Srbiju.

Na IX simpozijumu Jugoslovenskog društva termičara 1993. u Beogradu, na predlog istraživača Laboratorije za termotehniku i energetiku, Instituta u Vinči, doneta je odluka da se pokrene međunarodni časopis na engleskom jeziku "THERMAL SCIENCE". Prva dva broja objavljena su 1995 i 1996 kao četvrti godišnji broj (No. 4) časopisa TERMOTEHNIKA, a 1997 godine THERMAL SCIENCE se izdvojio kao samostalan časopis.

Tako je 1997 počeo svoj život časopis THERMAL SCIENCE, osnovan od Društva termičara Jugoslavije (kasnije Srbije), a izdavač je bio Institut za nuklearne nauke VINČA koji je imao iskusan naučni i tehnički kadar i štampariju. Nacionalni uređivački Odbor formiran je od vodećih istraživača Laboratorije za termotehniku i energetiku i profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu.

               Nastao sa skromnim ciljem da omogući upoznavanje svetske naučne javnosti sa rezultatima domaćih istraživanja, pri formulisanju politike časopisa Nacionalni uređivački odbor postavio je mnogo ambicioznije ciljeve i pri definisanju naučne oblasti časopisa formulisao je dugoročnu naučnu politiku. Dugoročni i ambiciozni ciljevi vide se i u izabranom nazivu časopisa, koji je na predlog Glavnog urednika i uz podršku direktora Laboratorije za termotehniku i energetiku Dr. Ljubomira Jovanovića, nazvan THERMAL SCIENCE. Izbor imena THERMAL SCIENCE rezultat je želje da se ne ograniči oblast koju časopis „neguje“ jer su termički procesi prisutni i najčešće presudni u skoro svim prirodnim procesima, i tehnološkim uređajima i sistemima (prvobitno je bila ideja da se naziv više poveže sa energetikom, kojom se Laboratorija pretežno bavila). Razvoj nauke i novih tehnologija postavljaće nove i do sada nepoznate naučne probleme koje treba rešavati istraživanjem termičkih procesa. U toku već 20 - godišnjeg postojanja časopisa THERMAL SCIENCE, ovi stavovi su više puta potvrđeni.

 

               Da bi časopis postigao osnovni cilj – upoznavanje svetske naučne javnosti sa rezultatima naše nauke i upoznavanje naših istraživača sa savremenim istraživanjima i najnovijim naučnim rezultatima - časopis je morao imati tri osnovne karakteristike: opštu dostupnost svim zainteresovanim čitaocima (OPEN ACCESS), opštu dostupnost svim autorima niskim troškovima „proizvodnje“ (osnivač i izdavač su neprofitne organizacije), najviši međunarodni nivo recenzija (peer reviews), angažovanjem isključivo recenzenata iz drugih, visoko razvijenih zemalja (zaključeno je da naša naučna zajednica nema dovoljnu „kritičnu masu“ za objektivne i visoko kvalitetne recenzije).

 

3.    Naučna i uređivačka politika

Polazeći od stava da je za razvoj novih tehnologija neophodno negovati osnovna i usmerena osnovna istraživanja kao temelj za razvojna istraživanja, definisani su prioriteti uređivačke politike i prednost je data osnovnim i usmerenim osnovnim istraživanjima, teorijskim i eksperimentalnim u oblastima: (a) mehanika fluida (pre svega turbulentni tokovi), prenos toplote i materije, sagorevanje i hemijski procesi, (b) višefazna i višekomponentna strujanja, (c) visoko temperaturni tokovi sa hemijskim reakcijama, (d) procesi u fluidizovanim sistemima, i (e) razvojna istraživanja u oblastima koje su prioritetne u Srbiji.

Uskoro se pokazalo da se svetski prioriteti ne poklapaju uvek sa prioritetima domaće privrede, i otvorene su nove oblasti - obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i održivi razvoj, termički procesi u ranije nepoznatim sistema – hlađenje elektronskih uređaja, strujanje i prenos toplote u mikro kanalima, strujanje i prenos toplote nanofluida, proizvodnja mikro i nano vlakana, procesi u atmosferi povezani sa klimatskim promenama. Sada su oblasti interesa časopisa mnogo šire nego pri njegovom osnivanju.

Matematičko, pre svega numeričko, modeliranje procesa u realnim uslovima imalo je prioritet i u prvom periodu je preovladalo u ponuđenim radovima, ali proširenje oblasti od interesa za savremeni razvoj, pokazalo je da, često zanemarivani, analitički postupci rešavanja jednačina koje opisuju termičke procese u postrojenjima i u prirodi nisu izgubili raniji značaj.

Pored osnovnog cilja – razmena informacija, rezultata istraživanja i znanja o konvencionalnim i novim tehnologijama, trebalo je pružiti priliku da se ponovno uspostave veze među istraživačima i naučnim ustanovama, koje su prekinute podelom Jugoslavije na šest nezavisnih država. Na osnovu ranijih naučnih veza Laboratorije za termotehniku i energetiku i učešća u međunarodnim projektima, 2003 godine je posle skupa više zemalja Jugoistočne Evrope u Solunu prihvaćen naš predlog da se THERMAL SCIENCE prihvati kao regionalni časopis i formiran je Regionalni Uređivački Odbor sa članovima iz Bugarske, Makedonije, Grčke, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Srbije, u koji su kasnije pozvani i članovi iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Turske. 2008 godine, počelo je redovno objavljivanje izabranih radova sada već poznate međunarodne konferencije Sustainable Development of Energy, Water and Environmental Systems (SDEWES) koja se od 2001 godine, svake druge godine održava u Dubrovniku, a od 2015 godine održava se svake druge godine i Regionalna Konferencija SDEWES, naizmenično u zemljama bivše Jugoslavije.

               Poznajući stanje u mnogim zemljama, i na osnovu radova dobijenih u prvih nekoliko godina bilo je jasno da će časopis THERMAL SCIENCE, pored istraživača iz zemalja bivše Jugoslavije i susednih zemalja Jugoistočne Evrope i Istočne Evrope biti orijentisan najviše na autore i čitaoce iz malih zemalja, zemalja u razvoju Azije i Afrike, ali i Kine, Rusije i Indije, koje se poslednjih decenija brzo razvijaju i ulažu velika sredstva u istraživanje i razvoj. Prema predviđanjima datim u Studiji [1], u svetu broj publikovanih naučnih radova iz Kine, dostići će, pa i prestići do 2020 godine, broj publikacija autora iz SAD, a broj publikovanih radova Japana, Brazila i Indije će stalno da raste. Statistički podaci o broju naučnih radova iz raznih zemalja objavljenih u THERMAL SCIENCE, potvrđuju ova predviđanja. Radovi iz zemalja u razvoju poslednjih godina čine preko 50% ukupno objavljenih radova.

Izbor oblasti istraživanja težak je, i uvek prisutan problem, počevši od lične odluke naučnog radnika i naučne institucije u kojoj radi, do državne strategije osnovnih i usmerenih osnovnih istraživanja i strategije razvoja i uvođenja novih tehnologija. U toku svog radnog veka, naučnici neprekidno preispituju svoje odluke kojom će se užom (ili širom) naučnom oblasti baviti. Kada državna strategija naučnog razvoja i privrednih i tehnoloških prioriteta postoji, i dovoljno je jasna i konkretna, odluke na ličnom nivou su olakšane. Dobra strategija naučnog i tehnološkog razvoja počiva na stalnom praćenju svetskih pravaca i dostignuća naučnog i tehnološkog razvoja i prioriteta, i pouzdanim statističkim podacima o energetskim potencijalima, rezervama sirovina i rudnom bogatstvu i podacima o kvalitetu naučnog i stručnog kadra, i mogućnostima naučnih ustanova i univerziteta.

Da bi olakšali naučnim radnicima, našim čitaocima, izbor prioriteta, donošenje strateških odluka o njihovom daljem radu, ali i procenu opravdanosti društvenih i državnih prioriteta u strategijama naučnog i tehnološkog razvoja, i ponudili podloge donosiocima strateških odluka, posle nekoliko godina od osnivanja časopisa, kao oblasti od interesa uključili smo radove koji razmatraju: (a) energetske potencijale, posebno obnovljivih izvora energije; (b) energetsku efikasnost kao poseban vid energetskog potencijala, (c) studije opravdanosti primene obnovljivih izvora energije i (d) studije povećanja efikasnosti proizvodnje i potrošnje energije.

 

4.    Razvoj i problemi u razvoju časopisa THERMAL SCIENCE

Časopis THERMAL SCIENCE postoji i razvija se već skoro 25 godina. U tom dugom periodu dogodile su se mnoge revolucionarne promene u nauci, razvijene su mnoge nove tehnologije, i promenjeni naučni prioriteti. Ali drastično se promenila i tehnika „proizvodnje“ časopisa. Sve ove promene uticale su na naučnu orijentaciju i razvoj časopisa. Digitalne tehnologije uticale su, kako na naučni profil časopisa, tako i na način komunikacije sa autorima i recenzentima, metode „reklamiranja“ i distribucije časopisa, pripremu tekstova i štampanje tiraža.

Problemi sa kojima se sreću uredništva časopisa, posebno, malih, nezavisnih izdavača, mogu se podeliti u tri grupe: finansijski problemi, tehnički problemi i najvažniji, naučni problemi. Pravilna naučna politika časopisa utiče na kvalitet radova i ugled časopisa, ali i na prepoznatljivost i vidljivost časopisa u mnoštvu časopisa koji postoje u svetu i u sve brojnijoj naučnoj zajednici.

Specifičnost štampanja časopisa je takva, da kada jednom počne, „proizvodnja“ ne sme da se zaustavi, a rokovi moraju striktno da se poštuju. Tehnička obrada mora biti precizna, po stilu i standardu, i istovetna za svako izdanje, ali i estetski privlačna i uočljiva.

THERMAL SCIENCE je imao sreću jer je Institut u Vinči imao štampariju i izdavačko odeljenje sa iskusnim majstorima svog zanata i rukovodioca odeljenja, Vladu Živkovića, koji je bio posvećen svojoj profesiji i prihvatio da bude tehnički urednik. Tako je od prvog broja, THERMAL SCIENCE štampan po svim pravilima štamparskog zanata, precizan, uredan, bez grešaka i po utvrđenim rokovima, a istovremeno estetski korektan.

Finansijska podrška Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, uz uvek prisutnu finansijsku podršku Instituta za nuklearne nauke VINČA i Društva termičara Srbije, i posebno Laboratorije za termotehniku i energetiku (koja je uvek bila spremna da pomogne finansijski i kadrovski), bili su dovoljni prvih nekoliko godina kada je časopis objavljivao samo 2 broja godišnje sa najviše 20 radova ukupno. Članovi Nacionalnog uređivačkog odbora nisu dobijali nadoknadu za svoj rad, radili su kod kuće. Finansijski problemi počeli su kada je 2012-te godine broj prijavljenih radova (oko 600) prevazišao naše tehničke, fizičke i finansijske mogućnosti. O ovom problemu biće reći kasnije.

Prvo je formiran Nacionalni uređivački odbor od saradnika Laboratorije za termotehniku i energetiku i Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je formulisao naučnu i izdavačku politiku i formirao Međunarodni naučni odbor (International Advisory Board) sa zadatkom da pomogne u formiranju naučnog profila i politike časopisa i da vodi računa kvalitetu objavljenih radova, tj. da kontroliše proces recenzije radova. Odmah je odlučeno da časopis bude OPEN ACCESS, i na taj način dostupan svakom istraživaču u svetu bez naplate za čitanje i kopiranje objavljenih radova.

Oslanjajući se na dotadašnju veoma intenzivnu naučnu saradnju saradnika Laboratorije sa Univerzitetima i institutima mnogih zemalja (Univerziteti u Aachen-u, Erlangenu, Londonu, Birminghamu, Geteborgu, Tokiju, Rusiji, Belorusiji, Estoniji i Letoniji, Finskoj, Danskoj, Austriji i Instituti u Novosibirsku i Minsku, Moskvi, Talinu, Holandiji, i druge) formiran je International Advisory Board od istaknutih istraživača, profesora i akademika, koji su zamoljeni da pošalju svoje radove ili radove svojih saradnika u novi časopis THERMAL SCIENCE. Prvi Međunarodni naučni odbora imao je 26 članova – 2 iz Švedske, 1 iz Danske, 5 iz Rusije, 2 iz Belorusije, 2 iz Estonije, 4 iz Nemačke, 1 iz Engleske, 1 iz Kanade, 1 iz Holandije, 1 iz Makedonije, 4 iz USA, 1 iz Japana i 1 iz Italije [vidi Appendix].

Mlade saradnike Laboratorije koji su završili doktorske i magistarske radove obavezali smo da na osnovu svojih rezultata pripreme radove za THERMAL SCIENCE. Prvih nekoliko godina objavljivani su ovako prikupljeni radovi. Kao što se vidi sa Sl. 1, od 1997 do 2004 godine objavljivano je samo 2 broja godišnje, sa ukupno 15-20 radova. Ovaj period se može nazvati Prva etapa razvoja časopisa, u kojoj smo se upoznavali sa problemima izdavanja časopisa, sprovođenja procesa recenziranja, odnosa i komunikacije sa autorima i recenzentima, i pre svega sa problemima opstanka i prepoznatljivosti u mnoštvu časopisa koji se objavljuju u svetu.

 

 

l.1. Broj redovnih brojeva i Suplemenata godišnje

 

I pored napora da se o osnivanju časopisa obavesti što veći broj Univerziteta i naučnih instituta u svetu, „vidljivost“ časopisa bila je mala. Poslato je preko 500 pisama (90-tih godina još nije bilo Interneta i elektronske pošte, i komunikacija sa autorima i  institucijama bila je moguća samo poštom i Telefaks-om), naučnim institucijama i pojedincima u Evropi, Aziji, Africi i Americi, ali je odziv autora je bio mali.

               U periodu od 2001 do 2005, objavljeni su radovi iz samo 5 zemalja (Sl.2) – Srbija 58%, Hrvatska 13%, Rusija 13%, Italija 6% i Indija 10%.

 


Sl.2. Učešće radova iz pojedinih zemalja u periodu 2001 - 2005

 

Značajan preokret u „vidljivosti“ i „popularnosti“ časopisa THERMAL SCIENCE ostvaren je kao rezultat sledeće tri aktivnosti koje je preduzeo Nacionalni uređivački odbor. Thermal Science je 2003 godine dobio karakter regionalnog časopisa, i osnovan je Regionalni uređivački odbor, krajem 2004 godine formiran je Website časopisa (http://thermalscience.vinca.rs ) koji je preko Internet mreže omogućio da se cela svetska naučna zajednica obavesti o novom časopisu, 2006 časopis je uključen u svetsku informacionu bazu podataka DOAJ, i objavljen je prvi Specijalni broj [4], čiji je urednik bio Prof. Jordan Hristov iz Bugarske, koji je pozvao niz svetski poznatih naučnika da objave radove posvećene Constructal Theory (Teoriji konstruisanja) koju je formulisao Prof. Adrian Bejan.



Sl.3. Učešće radova iz pojedinih zemalja u periodu 2006 - 2010

 

Kao rezultat ovih akcija Nacionalnog uređivačkog odbora u sledećih 5 godina (2006 - 2010), broj redovnih brojeva porastao je od 2 na 4 godišnje (Sl. 1), a broj radova objavljenih godišnje porastao je od 25 na 100. U periodu od 2006 do 2010 broj zemalja iz kojih su stigli radovi povećao se od 5 na 16 (Sl.3). Značajno je zapaziti da radovi počinju da stižu iz Evrope, Azije i Afrike (posebno Kine, Indije, Irana i Rusije). Ovaj period razvoja časopisa može se nazvati Druga etapa.

               Treća etapa razvoja časopisa počinje 2009 godine kada je THERMAL SCIENCE (posle dva pokušaja), dobio od Thompsom Scientific (sada Clarivate) svoj prvi Impact factor i uključen u svetsku bazu podataka naučnih časopisa – Web of Science. Iako je prvi Impact factor (odnos citiranih radova u toku 2 godine, prema broju objavljenih radova) bio skroman - 0.407 (Tabela 1), drastično je uticao na ugled časopisa i broj prijavljenih radova. Iako osporavan, sa razlogom, ali i možda suviše oštro, Impact faktor je prihvaćen kao pokazatelj kvaliteta objavljenih radova, odnosno kvaliteta časopisa. Počevši od 2009 godine, kada je THERMAL SCIENCE dobio prvi Impact factor i uvršten na Web of Science, naglo raste interes autora za objavljivanje radova u časopisu.

 

Tabela 1. Impact factor časopisa THERMAL SCIENCE

Year

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

Impact Factor

0.407

0.706

0.779

0.838

0.962

1.222

0.939

1.093

1.431

1.541

1.574

 

               Od 2009 godine počinje nagli porast broja prijavljenih radova i radova prihvaćenih za objavljivanje. Raste broj objavljenih brojeva i broj objavljenih radova godišnje. Od 2012 godine, kada je došlo i do finansijskih problema, broj objavljenih redovnih brojeva godišnje raste na 5 (Sl. 1) a zatim i na 6, da bi 2019 dostigao 10 brojeva. Takođe ukupan broj objavljenih radova u redovnim brojevima je u stalnom porastu – 2012 već 165, da bi 2019 bio 389 (sa objavljenim Suplementima ukupan broj objavljenih radova u 2019 godini je 608). Srednji broj radova u jednom broju časopisa, porastao je od 6 u 1997 godini na 38 u 2019. godini.

               Od 2009 godine, broj prijavljenih radova konstantno raste, tako da je 2012 prijavljeno oko 600 radova, što je pored finansijskih teškoća dovelo i do organizacionih i tehničkih problema. Takođe, mnoge naučne institucije i Univerziteti pokazali su interes da objave specijalne brojeve časopisa sa radovima posvećenih raznim, užim naučnim oblastima. Povećan interes mnogih autora i institucija da objavljuju rezultate svojih istraživanja u našem časopisu, pored rešavanja finansijskih problema, zahtevao je i promenu uređivačke politike i organizacije rada. Promene koje su uvedene početkom 2013 godine mogle bi da se nazovu Četvrta etapa razvoja časopisa:

·        6-tog marta 2013 godine doneta je odluka sa se uvede tzv. Participation fee od 150 Eura po radu, koju treba da plate autori čiji rad bude pozitivno ocenjen od strane recenzenata i prihvaćen za objavljivanje u časopisu. Autori radova koji nisu prošli recenziju nisu plaćali ništa. Rezultat ove odluke video se već iste, 2013 godine. Broj prijavljenih radova smanjen je od 590 na 371, a na recenzije je poslato samo 311 radova, umesto 486 u 2012. godini. Pored dodatnog prihoda, koji je omogućio dalje izlaženje časopisa, rasterećene su tehničke službe i olakšano obavljanje procesa recenzije.

·        Proširen je sastav Nacionalnog uređivačkog odbora, izborom većeg broja, uglavnom mlađih članova,

·        Uveden je naziv „Subject editor“, za one članove Uređivačkog odbora koji su eksperti za uže naučne oblasti i koji su dobili obavezu da vode proces recenziranja za radove koje im dodeli Glavni i odgovorni urednik (do tada je proces recenzije radova isključivo bila obaveza Glavnog i odgovornog urednika),

·        Odlučeno je da se pored redovnih brojeva objavljuju i Suplementi (odnosno specijalni brojevi) na zahtev pojedinih naučnih institucija ili Univerziteta, sa radovima koje odaberu Gostujući (Guest) Editori. Za ove brojeve potpisivani su posebni ugovori sa zainteresovanim institucijama i tako obezbeđena dodatna sredstva za izdavanje časopisa.

 

Rezultati ovih promena omogućili su dalji brz razvoj časopisa, koji se može pratiti na Sl. 1 i u Tabeli 1. Broj redovnih brojeva je od 4 u 2012. povećan na 6 brojeva godišnje u 2017, ali je zbog uvođenja izdanja A i B, broj redovnih brojeva u 2019. dostigao 10 izdanja (Sl. 1). Broj objavljenih Suplemenata od 2 u 2012. povećan je na 6 u 2019. godini.

               Osim fizičkog povećanja „produkcije“, koji je očigledan pokazatelj porasta interesa svetske naučne zajednice za objavljivanje radova u časopisu THERMAL SCIENCE, i posredan pokazatelj porasta kvaliteta radova i naučnog kvalitet časopisa, mnogo značajnija činjenica je porast citiranja radova koji su objavljeni, što se vidi u Tabeli 1, koja pokazuje porast Impact factora od 0.838 u 2012. na 1.574 u 2019. godini.

               Očekivanja uredništva i neki od osnovnih ciljeva naučne i izdavačke politike časopisa, koji su postavljeni još prilikom osnivanja časopisa, su ostvareni u toku ove Četvrte etape razvoja časopisa:

·        Značajan porast broja radova autora iz Srbije,

·        Značajno povećanje ugleda časopisa u regionu Jugoistočne, i istočne Evrope. Opšte je prihvaćeno, i često iskazano na mnogim mestima i u mnogim prilikama, mišljenje da je THERMAL SCIENCE najugledniji časopis koji se izdaje u našem regionu u oblastima kojima je posvećen – energetika, termodinamika i termotehnika, prenos toplote i materije, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, tj. jednom rečju u oblasti termičkih procesa u svim oblastima inženjerstva.

·        Značajno je porastao broj radova autora iz Rusije, Poljske, Mađarske i Turske.

·        Porast ugleda časopisa THERMAL SCIENCE i u svetskim razmerama. Značajno je porastao u ovom periodu broj zemalja iz kojih nam autori šalju radove za objavljivanje. Povećan je i interes autora iz nekih razvijenih zapadnih zemalja (Italija, Francuska).

·        Izraženo je veliko interesovanje autora iz Azijskih zemalja (Kine, Indije, Irana) i zemalja Severne Afrike (Egipta, Tunisa, Maroka i Alžira), čime je potvrđena predviđena orijentacija časopisa prema zemljama u razvoju, koja je bila postavljena kao jedan od važnijih ciljeva pri osnivanju časopisa THERMAL SCIENCE. Potrebno je napomenuti visoka ulaganja u razvoj nauke i obrazovanja u Kini, Koreji i Jugoistočnoj Aziji (a verovatno i u Iranu). Generalno, zemlje krajnjeg istoka Azije i Jugoistočne Azije, poslednjih decenija ulažu natprosečno visoka sredstva u nauku i obrazovanje, što se vidi i po njihovom tehnološkom i ekonomskom razvoju, ali i po broju radova u naučnim časopisima, pa i u THERMAL SCIENCE.

·        I na kraju, možda i najvažnije, u poslednjim godinama razvoj THERMAL SCIENCE i porast njegovog naučnog kvaliteta i uticaja, ogleda se u novim naučnim oblastima u kojima broj radova stalno raste, a koje su otvorene u Suplementima i Specijalnim brojevima:

o   Nanofluidi, procesi u njima i njihovo korišćenje u novim tehnologijama,

o   Procesi pri formiranju i proizvodnji nanovlakana,

o   Fizički modeli termičkih procesa i procesa strujanja korišćenjem fraktalne matematike,

o   Fractal mathematics i primena fraktalnih metoda pri rešavanju jednačina koje opisuju procese pri strujanju fluida, i termičkim procesima,

o   Proseci u atmosferi i uzroci klimatskih promena

 

Da bi mogli pratiti promene vidljivosti i interesa autora za objavljivanje radova u časopisu THERMAL SCIENCE, 70 zemalja iz kojih su štampani radovi podeljene su u 14 svetskih regija i 5 zemalja koje su za nas od posebnog interesa:

Države nastale posle raspada bivše Jugoslavije - Former Yu Rep (Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina),

Zemlje Jugoistočne Evrope – South East Eu (Grčka, Bugarska, Rumunija),

bivše republike Sovjetskog Saveza – Former Sov Rep (Litvanija, Ukrajina, Kazahstan),

zemlje Istočne Evrope – Eastern Eur Countries (Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka),

zemlje Zapadne Evrope – Western Eu Coun (Italija, Francuska, Španija, Portugalija, Austrija, Nemačka, Nizozemska, Belgija),

zemlje Severne Evrope – North Eu Coun -  (Švedska, Finska, Velika Britanija, Irska, Danska),

Srednja Azija - Midd. Asia (Indija, Bangladeš, Pakistan),

Daleki Istok- Far East Asia (Japan, Malezija, Koreja, Singapur, Tajland, Brunei),

Južna Amerika – South Am (Brazil, Argentina, Meksiko, Kolumbija),

Severna Afrika – North Af (Alžir, Tunis i Maroko),

Srednji istok - Middle East (Oman, UAE, Egipat, Izrael, Saudijska Arabija, Jordan, Kuvajt, Abu Dhabi),

Afrika i Južna Afrika- Af and Sout Af (Madagaskar, Nijerija, Etiopija, Kenija, Kamrun, Sudan, Južno Afrička Republika),

Severna Amerika – North Am (SAD i Kanada),

Australija (i Novi Zeland) i

pojedinačno zemlje -  Srbija, Rusija, Turska, Kina (i Tajvan i Hong Kong), Iran (i Irak).

 

Na Sl. 4, prikazan je udeo pomenutih regija i zemalja u petogodišnjem periodu od 2011 do 2015. Pored značajnog povećanja broja zemalja iz kojih su autori čiji su radovi objavljeni u redovnim brojevima u poređenju sa petogodišnjim periodima 2001 - 2005 (Sl. 2) i 2006 – 2010 (Sl. 3), mogu se uočiti sledeće značajne promene:

·        Udeo objavljenih radova iz Kine dostigao je veoma visokih 36%, koji će održati i u narednom periodu četvorogodišnjem periodu (Sl. 5)

·        Zajedno sa Zemljama Srednje Azije (Indija i Pakistan), dostižu skoro 50% svih objavljenih radova,

·        Radovi iz Srbije, čine sada 16%,

·        Zemlje Afrike i Iran nešto su povećale svoje učešće na oko 15%




Sl. 4. Udeo radova u redovnim brojevima iz većih država i svetskih regiona u periodu 2011 - 2015

 

Pri poređenju udela radova iz pojedinih zemalja u raznim petogodišnjim periodima treba imati u vidu da je broj objavljenih radova naglo rastao posle 2005 godine, a pogotovo posle 2011 godine. U periodu od 2005 do 2010 godine objavljeno je u redovnim brojevima ukupno 318 radova, a u periodu 2011-2015 objavljeno je 860, a u periodu 2016-2019 za samo 4 godine 1181.




Sl.5. Udeo radova u redovnim brojevima iz većih država i svetskih regiona u periodu 2016 - 2019

Kada se analizira udeo pojedinih regiona i zemalja u četvorogodišnjem periodu od 2016 do 2019 (Sl.5), treba imati u vidu i činjenicu da je ukupan broj objavljenih radova u ovom periodu dostigao 1181, što je za oko 30% više nego u prethodnih 5 godina. U ovom periodu Srbija i Iran su smanjile svoj udeo, jer je su autori iz Turske naglo povećali interes za objavljivanje svojih naučnih rezultata u THERMAL SCIENCE, ali povećao se interes i zemalja Istočne Evrope, Rusije, zemalja bivše Jugoslavije i republika Sovjetskog saveza, mada se njihov udeo kreće između 1 i 5%, a pojavljuju se autori iz Zapadne Evrope sa 3%.

               Ako se ima u vidu da je u ovom periodu objavljeno za 4 godine 1181 rada, vidi se da ove zemlje ipak objavljuju u THERMAL SCIENCE značajan broj radova, iako je njihov procentualni udeo mali (Sl. 6)



Sl. 6. Broj objavljenih radova svetskih regiona i većih zemalja u periodu 2016 - 2019

 

Tako su autori iz Rusije objavili 46 rada, iz zemalja bivše Jugoslavije 30, Jugoistočna Evropa 20, Zapadna Evropa 35.

U periodu od 2010 – 2015 objavljena su po 2 Suplementa godišnje, ali u prethodne 4 godine, u 2016, 2017, 2018 i 2019 – broj Suplemenata povećao se na 5, 3, 5 i 6, i tako je i ukupan broj objavljenih radova značajno povećan (u redovnim brojevima i Suplementima ukupno). U ovom četvorogodišnjem periodu objavljeno je ukupno 1836 radova, od toga 655 radova je objavljeno u Suplementima.

Udeo radova iz pojedinih regiona i većih zemalja u ukupnom broju radova u periodu 2016 -2019 (ukupno u redovnim brojevima i Suplementima) nije se bitno promenio. Udeo radova iz Kine je nešto smanjen (sa 36% na 33%), kao i udeo radova iz Irana (sa 6% na 4%), a udeo radova iz Srbije povećan sa 12% na 16%.

Može se izvesti zaključak, da je početna pretpostavka pri osnivanju časopisa potvrđena – časopis stekao međunarodni ugled objavljujući rezultate istraživanja autora iz zemalja u razvoju, Srbije, Jugoistočne Evrope i zemalja u regionu bivše Jugoslavije. Časopis je postao poznat po svom kvalitetu u celom svetu. Autori iz velikog broja zemalja (osim iz zapadne Evrope i Severne Amerike), potvrđuju svojim radovima i brojem citiranih radova, da je THERMAL SCIENCE dostigao visok međunarodni nivo, uporediv sa časopisima poznatih svetskih izdavačkih kuća.

 

5.      Uloga malih naučnih časopisa u nauci i razvoju

Navedeni podaci o razvoju i trenutnom stanju časopisa THERMAL SCIENCE, kao i mišljenja mnogih renomiranih naučnika i naučih institucija i interes istraživača iz 70 zemalja Sveta da U OVOM ČASOPISU objave rezultate svojih istraživanja, jasno govore da je časopis dostigao stabilan, respektabilni naučni nivo, među mnogobrojnim časopisima koji se štampaju u Svetu, uprkos stalnom povećanju broja časopisa.

Ovaj zaključak se može potvrditi i sa nekoliko sažimajućih konstatacija i činjenica: (a) ime časopisa THERMAL SCIENCE je prepoznatljivo i poznato u velikom broju zemalja; (b) u regionu Jugoistočne Evrope THERMAL SCIENCE je, po mišljenju mnogih autora i naučnih institucija, najbolji časopis iz svoje oblasti (nedavno je Ministarstvo nauke Poljske, pored mnogih drugih, uvrstilo THERMAL SCIENCE u listu časopisa koji se priznaju za izbor u naučna zvanja); (c) Impact factor časopisa stalno raste i veći je od 1.5; (d) prema vrednosti Impact factora THERMAL SCIENCE se nalazi u gornjih 50% časopisa iz svoje oblasti; (e) najpoznatije svetske baze podataka objavljuju podatke o radovima objavljenim u THERMAL SCIENCE; (f) organizatori mnogih Konferencija i Simpozijuma pokazuju interes da izabrane radove objave u našem časopisu (da istaknem posebno da International Center for Sustainable Development of Energy, Water and Environment Systems (SDEWES), na svojim svetskim Konferencijama u Dubrovniku i na regionalnim Konferencijama navodi THERMAL SCIENCE kao „journal partner“. Thermal Science objavljuje izabrane radove sa konferencija u Dubrovniku, svake druge godine od 2005); (g) mnoge svetske izdavačke kuće (n.pr. Springer) nude saradnju ili otkup časopisa THERMAL SCIENCE); (h) veliki je interes Univerziteta i naučnih institucija da pripreme i objave Specijalne brojeve časopisa THERMAL SCIENCE sa izabranim radovima iz savremenih naučnih oblasti; (i) mnogi renomirani istraživači iz raznih zemalja imaju želju da postanu članovi International Advisory Board-a, tako da sada ovaj odbor ima preko 70 članova.

THERMAL SCIENCE je takođe potvrdio svoj kvalitet strogom i objektivnom recenzijom, kako radova stranih autora tako i radova iz Srbije, bez uticaja kolegijalnih veza ili domaćih naučnih institucija. Imajući u vidu da je kritična masa istraživača u užim, posebno modernim, naučnim oblastima (ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama Jugoistočne Evrope u celini), mala i nedovoljna za objektivnu ocenu naučnih radova, čvrsta politika Nacionalnog Uređivačkog Odbora je da se za ocenu domaćih radova biraju recenzenti iz razvijenih zemalja. Od ukupno prijavljenih radova preko 30% se odbija odmah ocenom Glavnog i odgovornog urednika pre upućivanja radova recenzentima, a posle obavljanja recenzija broj prihvaćenih radova je manji od 50%, što je slično kao i u velikim poznatim časopisima.

Smatrajući da je objavljivanje radova važna karika u lancu istraživanja, svojom strogom i objektivnom izdavačkom politikom Uredništvo časopisa THERMAL SCIENCE smatra da je dalo važan doprinos obrazovanju mladih istraživača i podizanju nivoa naučnih istraživanja u Srbiji. Kritički odnos prema sopstvenim rezultatima važna je osobina istraživača, a postiže se pored ostalog i ozbiljnim odnosom istraživača i recenzenata i mogućnost da se ostvari diskusija između autora i recenzenata.

Prednost malih časopisa u odnosu na velike svetske renomirane časopise, je mogućnost da se autori i recenzenti, pa i urednici časopisa, osećaju kao deo procesa saznavanja naučne istine. Kolegijalni, lični odnos (bez kršenja anonimnosti recenzenata), moguć je samo u malim časopisima. Veliki časopisi, poznatih izdavačkih kuća, kojima je pretežni cilj ostvarivanje profita distribucijom naučnih informacija, suviše su industrijalizovani i depersonalizovani, i veza autora i recenzenata je prekinuta.

Urednici, autori i recenzenti malih časopisa, osećaju da učestvuju i zajedničkom poduhvatu traganja za naučnom istinom.

Ako se pogleda ukupna „proizvodnja“ velikih svetskih časopisa, i pored anonimne i objektivne recenzije, pristup autora iz zemalja u razvoju je vidno otežan, što se jednostavno vidi iz statističke analize regionalnog rasporeda autora radova. I bez uzimanja u obzir mogućnosti pristupa časopisima istraživača iz velikih zemalja i velikih naučnih centara, autori zemalja u razvoju imaju bar dve značajne prepreke da se „probiju“ u velikim časopisima Engleskog govornog područja: nacionalni prioriteti u zemljama u razvoju često nisu uvek identične oblastima koje su trenutno u svetu moderne i prioritetne, tehnički uslovi obavljanja eksperimentalnih istraživanja i numeričkog modeliranja nisu na svetskom nivou i veština predstavljanja rezultata na engleskom jeziku je često nedovoljna za prihvatanje u  velikim časopisima. Zbog toga, toliko važna kritika rezultata od strane vrhunskih recenzenata nije dostupna mnogim istraživačima u zemljama u razvoju. Istraživači u mnogim zemljama uskraćeni su za ozbiljnu ocenu svojih rezultata, bez koje nema značajnog uticaja na obrazovanje naučnog kadra i povećanje kvaliteta istraživačkog rada koji bi doprineo tehnološkom i ekonomskom razvoju zemalja u razvoju.

Na kraju, mali časopisi su po pravilu OPEN ACCESS, i omogućavaju svim istraživačima u svetu da besplatno dobiju poslednje naučne informacije, a autorima da objave svoje radove samo uz nadoknadu troškova „proizvodnje“ časopisa. Izdavači malih časopisa su po pravilu neprofitne naučne organizacije ili naučne institucije, čiji cilj je ostvarivanje što lakšeg protoka naučnih informacija i omogućavanje naučne saradnje istraživača iz mnogih zemalja.

THERMAL SCIENCE ostvario sve ciljeve koje je postavio Nacionalni uređivački odbor prilikom osnivanja časopisa:

·        Postigao je visok, svetski, naučni nivo

·        Znatno doprinosi obrazovanju domaćih mladih istraživača, i omogućio je informisanje svetske naučne zajednice sa rezultatima istraživanja ostvarenih u Srbiji, zemljama Jugoistočne Evrope, i mnogih zemalja u razvoju – od Dalekog istoka do Evrope,

·        Upoznaje istraživače u Srbiji, u zemljama jugoistočne Evrope i mnogim nerazvijenim zemljama sa poslednjim naučnim dostignućima u svetu,

·        Omogućio je upoznavanje i uspostavljanje veza istraživača iz mnogih zemalja,

·        Daje značajan doprinos podizanju nivoa istraživanja u Srbiji i zemljama Jugoistočne Evrope.

Časopisa THERMAL SCIENCE je postao značajna karika u istraživačkom lancu naučnih, tehnoloških i inženjerskih oblasti u Srbiji.

Spisak referenci

1.      OECD (2020), Gross domestic spending on R&D (indicator). doi: 10.1787/d8b068b4-en (Accessed on 17 July 2020) and OECD data, Gross domestic spending on R&D https://data.oecd.org/rd/gross-domestic-spending-on-r-d.htm

2.      Knowledge, Networks and Nations: Global scientific  collaboration in the 21st century, London, UK: the Royal Society Google Scholar, 2011

3.      Jinyue Yan, Panel: How to write an archival paper that will be accepted in journals?, 8th SDEWES Conference, September 22-27 , 2013, Dubrovnik, Croatia

4.      Thermal Science, Vol. 10, Issue 1, 2006, www. http://thermalscience.vinca.rs/2006/1



— 24.08.2021

JP Morgan: San i stvarnost brze energetske tranzicije

NJUJORK - San o energetskoj tranziciji sukobljava se sa stvarnošću u kojoj se finansiranje i promene u ponašanju neophodne za duboku dekarbonizaciju globalnog energetskog sistema jako potcenjuju. To je jedna od ključnih poruka godišnjeg energetskog dokumenta investicionog finansijskog kolosa JP Morgana za 2021. godinu objavljenog nekoliko dana nakon što je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) rekla da će svet, ako do 2050. godine dostigne nultu emisiju, morati odmah da prestane da ulaže u novu naftu, gas, i snabdevanje ugljem. Preplavljeni entuzijazmom o električnim vozilima i solarnoj energiji i energiji vetra, mnogi, pa čak i analitičari IEA-a, veruju da bi nove tehnologije o hvatanju ugljenika, proizvodnji vodonika i njegovoj industrijskoj upotrebi, rastućim kapacitetima solarnih i vetroelektrana i neprestano rastućoj energetskoj efikasnosti mogle biti dovoljne za transformaciju sveta energije u sledećih nekoliko decenija. „Nemojmo preterivati, svet i dalje zavisi od fosilnih goriva Nemojte preterivati, upozorava u novinama banke Michael Cembalest, predsedavajući za sektor strategije tržišta i ulaganja u JP Morgan. Svet i dalje uveliko zavisi od fosilnih goriva, pa čak i uz rekordan rast, obnovljivi izvori energije rešavaju samo mali deo problema s ugljeničnim otiskom - proizvodnju električne energije. Ali električna energija čini samo 18 odsto ukupne finalne potrošnje energije na globalnom nivou, napominje Cembalest. On ukazuje da su kreatori politike verovatno grubo potcenili koliko bi novca i truda energetska tranzicija zaista koštala. Četiri prepreke dekarbonizaciji JP Morgan je identifikovao četiri velike prepreke za bržu duboku dekarbonizaciju. To su sporo prodiranje električnih vozila (EV), potrebne ogromne nadogradnje prenosne infrastrukture, izazov s geološkom sekvestracijom ugljenika i elektrifikacijom upotrebe energije u industriji. Hvatanje i pohranjivanje ugljenika (CCS), na koje se oslanjaju mnoge prognoze tranzicije energije, moglo bi se suočiti s "najsloženijim usponom od svih", jer se pokazalo da je CCS vrlo složen BILTEN AERS # 547 proces na nekoliko lokacija koje ga sprovode, prema banci. Što se tiče duboke dekarbonizacije industrijskog sektora - najvećeg krajnjeg korisnika fosilnih goriva na svetu - "čak i uz pretpostavku veće obnovljive električne energije, samo neki industrijski procesi mogu se lako elektrifikovati", napominje Cembalest (foto). Do 2070. nema opasnosti za naftnogasne kapacitete Prema analizi banke, s obzirom na velike izazove koji predstoje za dekarbonizaciju, do 2070. godine neće biti izgubljene (eng. stranded) imovine od nafte i gasа, s obzirom na rastuću potrošnju energije. Ranije ove godine, Wood Mackenzie je rekao da bi energetska tranzicija mogla dovesti u opasnost čak 14 biliona dolara imovine proizvodnih kapaciteta naftne i gasa.. Banka udvostručuje svoje uzlazne procene za naftu i gas od prošle godine i preporučuje investitorima da se drže ove industrije. Vraćanje uloženog kapitala “Big Oil-a” palo je na jednocifreno do 2016. godine zbog prevelike konkurencije. Očekujemo da će se ti povrati vratiti na nivoe od devedesetih do 10%-15%", kaže JP Morgan. Konačno, "prognoze vrha potražnje za naftom (peak oil) mogu se pokazati jednako pogrešnim kao što su bile prognoze vršne ponude nafte pre jedne generacije", primetila je banka.



— 23.7.2021

Енергетска транзиција ЈП ЕПС уважавајући критеријуме развоја и наметнута ограничења

________________________________________________________

 

Поштовани чланови Друштва и целокупна стручна и научнајавности Србије,

 

Друштво термичара Србије, у оквиру сталне трибине, има задовољство да широј стручној и научној заједници представи прву у низу стручнутрибину JP Електропривреде Србије.

 

Трибина је одржана на Машинском факултету у Београду, у четвртак 24.6.2021. године са почетком у 11 часова у сали 211 са следећим дневним редом:

                                          

1.  Поздравна реч декана Машинског факултета проф. др Радивоја Митровића

2.  Поздравна реч председника Друштва термичара проф. др Милана Радовановића

3.  Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину ЈП ЕПС: Енергетска транзиција ЈП ЕПС уважавајући критеријуме развоја и наметнута ограничења

4.     Дискусија

 

________________________________________________________

 


 

Za prijavu na oficijelni kanal DTS-a kliknite na    PRATI

 

Video Copyrights: Društvo termičara Srbije / Друштвотермичара Србије 2021

                                www.drustvo-termicara.com

Contact: D.Cvetinović - mailto: deki@vin.bg.ac.rs



— 06.07.2021

Laboratorija dobila medalju "Atanasije Stojkovič - prvi srpski termičar"

Medalja „Atanasije Stojkovič“ koju dodeljuje Društvo termičara Srbije


Medalja

Na svečanoj tribini Društva termičara Srbije, održane 01.07.2021 na Mašinskom fakultetu u Beogradu Društvo termičara Srbije je institucijama i licima dodelilo medalje „Atanasije Stojkovič“ za njihov dvadesetogodišnji doprinos radu društva. Naš Institut je dobio dve medalje. Jednu je dobila laboratorija za termotehniku i energetiku, čiji istraživači su svih ovih godina davali izuzetan doprinos radu društva kroz organizaciju međunarodnih i domaćih konferencija i skupova, naučnih tribina, kroz publikovanje radova, kao i kroz angažovanje u radu rukovodećih tela društva. Drugu medalju dobio je međunarodni časopis Thermal Science, čiji je izdavač naš Institut, i čiji je glavni i odgovorni urednik član laboratorije za termotehniku i energetiku Dr Vukman Bakić, naučni savetnik. Impact faktor ovog časopisa za 2020 iznosi 1,628, a očekuje se da će u ovoj godini premašiti 2. Na donjim slikama prikazan je izgled medalje, rad naše vajarke Drinke Radovanović, kao i izgled dodeljenim nam plaketa.

Zahvalnica Thermal Science 1

Atanasije Stojkovič, čije ime nosi priznanje Društva termičara Srbije, bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu. Na nagovor Dositeja Obradovića, Stojkovič, rodom iz Rume, napisao je„Fisiku“i tako postao autor prve knjige iz fizike na srpskom jeziku. Takođe je i trotomno izdanje „Fisike“, koja je napisana na slavenoserbskom, dodeljeno dobitnicima.



— 29.4.2021

Renewables are cheapest solution

Croatian government has realized renewables are the cheapest solution

neven duic interview balkan green energy news croatia

Developing renewable energy sources is no longer about pushing for a more expensive alternative because it is more environmentally friendly. Today, renewables are actually a much cheaper solution, according to Neven Duić, full professor at the Faculty of Mechanical Engineering and Naval Architecture of the University of Zagreb, Croatia, who has recently been selected by the US-based Stanford University among the 2% most cited scientists in the world.

In an interview with Balkan Green Energy News, he says the achievement is the result of 20 years of work as well as some luck, and he also talks about the energy transition in Croatia – why a faster transition is in the country’s interest, who hinders the development of solar, and how the role of vertically integrated power utilities is changing.

Duić currently teaches energy planning, policy and economics, and serves as president of the International Centre for Sustainable Development of Energy, Water and Environment Systems (SDEWES Centre) from Zagreb.

How does it feel to be one of the most cited scientists in the world?

That’s the result of 20 years of work in the field which is currently in the spotlight among the scientific community. Energy and the energy transition are very hot topics, so part of the credit goes to that fact. Another reason is that there are a lot projects in my group, there’s a lot of work going on, and the results are visible.

The fact is that many of your colleagues, with a lot of experience and knowledge, failed to recognize the direction in which things in the energy sector would go and did not deal with those topics?

I was lucky to be part of a group in the 1990s that was led by Professor Maria da Graça Carvalho in Portugal, which started relatively early with energy transition research.

It was by accident that I got a professorship that was different from the field in which I obtained my PhD

Another thing that I’ve learned is that you must publish everything you do, because if you don’t publish it, then it doesn’t exist, and there are smart people who don’t do that. The third reason is that, by accident, I got a professorship that was different from the field in which I obtained my PhD. I got my PhD in boiler combustion modelling, a traditional area in energy, but when the associate professorship was opening, they told me I had to start the field of energy economics. In that transition, I got an opportunity to enter a field that no one here had dealt with before, which made it much easier.

Minister Tomislav Ćorić recently said there is no doubt that increasing the use of renewable energy sources is the right path, but that things need to move faster. Is there a dilemma in Croatia concerning the energy transition?

At a declarative level, there is no dilemma, there is no more resistance, and even the fossil interests recognize that. That is partially the result of Croatia’s EU membership, so that the country simply must be part of that process, one the EU has already made up its mind about. On the other hand, the economic situation has also changed a little.

Renewables are the cheapest energy sources today

Today, renewables are the cheapest energy sources. You have serious investors, with money and banks backing renewable sources. Today, this is no longer about pushing for some more expensive alternative because it is more environmentally friendly – renewables are actually a much cheaper solution. The Croatian government has realized this as well, and the only question remaining is the speed of the transition and the optimal position in that transition.

Where is the resistance?

The resistance is visible on several fronts. Coal is not a significant fuel in Croatia as the country only has one, 200 MW generator at the Plomin power plant, which, in line with the European policy, should be shut down by 2030, the year by which the EU intends to phase out coal. Croatia’s position is rather illogical given that the power plant is losing some money due to high CO2 emissions, while, officially, it has been announced it will remain operational until 2040. This has neither economic nor political justification given the EU requirements.

The strongest opposition is in the natural gas sector

The strongest opposition is in the natural gas sector, which is self-styled as a transition fuel, which is partially true. In some segments, gas is a substitute for coal, but since there isn’t much coal anymore, its transitional role is questionable. Gas sees itself in district heating as a fuel that will be gradually decarbonized with hydrogen, as well as in the transportation sector, but these options are not in line with the EU’s goal of achieving climate neutrality by 2050 or reducing emissions by 55% by 2030.

In the district heating segment, it is necessary to transition swiftly to heating plants fueled by waste heat from electricity generation and industry, as well as renewable energy sources, and then to heat pumps using renewable electricity. The space for gas there is increasingly shrinking.

What is the gas lobby’s problem with renewable energy sources?

Dalmatia and Croatian Littoral use electricity for heating, with heat pumps as the chief technology. Gas would gladly enter that market, but it is closed off because people are content with what they have. If you install solar panels on the roof today, it makes heating with electricity cheap, so solar prevents gas from entering the heating segment. And when solar installations become cost-effective in the north of the country as well, it will create a strong economic impetus for people to switch from gas to heat pumps.

Wind is an ally to gas in squeezing out coal, but when solar arrives, gas will lose whatever it has gained with wind

There is another reason why the gas sector is feeling threatened. Who is being squeezed out from the electricity market by wind and solar? Wind takes around 2,000 hours from thermal power plants, mainly by night, which means it causes serious damage to coal, but not to gas because gas-fired power plants are cost-effective at some 2,000 hours per year, and coal-fired plants at 6,000 hours per year. Wind is normally an ally to gas in squeezing out coal from the market, but when solar arrives and starts taking 2,000 hours of the top electricity market in the daytime, gas will lose whatever it has gained with wind.

Are there any other obstacles to the transition?

Resistance exists in the very development of renewable sources as well. Croatia has 700-800 MW of wind capacity online, and about 100 MW of solar, but resistance comes from the position of the system itself. True, it is much weaker now. State power utility Hrvatska elektroprivreda (HEP) used to resist, as well as the Croatian Transmission System Operator (HOPS), but they have mainly given up on that.

It took us two days to build a solar power plant, and 363 to obtain permits

Significant resistance exists in the area of rooftop solar, and it is mainly of administrative nature. Last year we worked on a solar power plant, and it took two days to build it and 363 to obtain the permits.

Is this the consequence of red tape or someone’s intention to hinder the development of solar?

Knowing the arguments of those who designed the red tape, they are simply afraid of competition from rooftops. And that fear is reasonable.

State power utility HEP will not lose added value, but the focus will shift from generation to distribution

State power utility HEP, as a company that has so far been vertically integrated, generating, transmitting, and selling electricity, now needs to switch to an entirely different concept. It now needs to be the one living on system balancing and servicing, where different consumers will at the same time be producers, trading energy between each other. HEP will not lose added value, but the focus will shift from generation to distribution, which will be the core business of power utilities. And this is a transition that will obviously take some time.

However, despite the understandable distrust towards rooftop solar, which is shifting the focus from generation to distribution, 363 days compared with two days is a bit too much.

Power utilities must get used to the fact that they will play a supporting role, instead of the lead role

This is not quite a supporting role, it’s a very important role, and their future is very promising, but that future is entirely different from their past. One of the arguments they put forward against solar is that it will affect the grid, but this is a false argument. Those few rooftop solar systems, by the time they start to affect the local grid, those grid will have become pretty smart.

The upside is that is that in 2019, we installed about sixty rooftop solar systems and more than 700 in 2020. The tenfold increase is good, but the right amount would be some 1,000 MW a year, whereas at the moment we have 3 MW to 4 MW annually.

Croatia has adopted a National Energy and Climate Plan (NECP) and is preparing a low-carbon strategy. Do these documents provide what the necessary framework and measures to achieve the targets?

Those are short-term measures, until 2030. The NECP has initiated the transition relatively well, paving the way for a bigger share of renewable sources, especially in electricity, where the target is 64%, up from 47% currently. However, the NECP does not show when the key changes must take place. Work is now under way on that issue, and we’ll see what happens.

A faster transition is in Croatia’s interest

You must accept that any strategy you develop at this time of rapid changes will have to be drawn up all over again every five years. It’s simply not possible to make predictions and political decisions about everything that will happen until 2050.

During the preparation of these documents, we advocated the position that Croatia is fairly dependent on fossil fuel imports, importing significantly more than 50% of its primary energy, but that it is rich in renewable sources, which means that it would benefit from the energy transition. Politics, however, opted for a balanced solution that meets European targets and does not involve final decisions regarding fossil fuels, but rather delays such decisions until a later time.

Croatia has recently introduced a new support scheme for renewable energy sources and switched to premiums. What do you think about this model?

All European countries have switched to the premium model. Croatia, as most EU member states, has opted for floating premiums, which means that what you get at an auction is the total price, whereas the premium is the difference between that price and the market price. The idea is that, thanks to the competitive nature of the process, the premium should converge towards the market price and eventually become equal to it.

Each megawatt of renewable capacity is a climate victory

The first auction in Croatia went pretty bad, with very few projects taking part in the bidding. Analysts blamed the haste in organizing the auction, noting that projects were not ready. We’ll see what happens in the next auction. There are a number of large-scale projects that are ready, especially in the wind sector, but I can’t predict how successful the auction will be.

If there are not enough projects to cover the quota, that will mean that we have failed on one of the goals of the premium system – to bring the price down – but that we have managed to build as much capacity as we can at this moment, which is important for Croatia’s transition. Each megawatt of renewable energy capacity is a victory in the protection of the climate.

How important is it to include experts in discussions on the energy transition – to explain to politicians as well as citizens why abandoning fossil fuels and embracing renewable energy sources is inevitable?

It is extremely important. Politicians have the final say, but in order to make decisions based on informed analysis, on calculated costs, on potentials, they need someone to make those calculations. It’s not a good thing when this is done by foreign consultants, because they come, make some calculations, and then they leave. It is important for a country to have a strong group, or multiple groups, which could provide reasoned explanations of the consequences of certain decisions and which would do that continuously, based on energy modeling.

Foreign consultants come, make some calculations, and leave

Energy planning has now become a pretty complex matter. It used to be very simple – you had a curve with several power plants, but now, with variable renewable sources, we need to integrate electricity, heating, cooling, transportation, water. And that can’t be done quickly.



— 28.4.2021

50% troškova za energetski efikasna domaćinstva

Država će finansirati do 50% troškova za energetski efikasna domaćinstva

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti biće formirana do juna, sa zadatkom da pomogne građanima u finansiranju zamene vrata i prozora, izolacionih fasada i grejnih sistema, time što će se zajedno sa lokalnom samoupravom finansirati do 50 odsto troškova, a 50 odsto će građani sami plaćati, rekao je je Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Datum:
05. April 2021. | 02:00

Autor: EB

name

                                                    Eneretski efikasna kuća / Foto: Champion Windows

Do juna će biti formirana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja će biti ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima.

„Dugo se čekalo na donošenje zakona koji će na pravi način urediti oblast rudarstva i geoloških istraživanja, energetike, energetske efikasnosti i radionalne upotrebe energije i obnovljivih izvora energije. Od kako je resor rudarstva i energetike preuzela potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, urađen je veliki posao, za samo nekoliko meseci pripremljeni su novi zakoni koji će zakonodavno urediti kompletnu oblast i uskladiti je sa svim direktivama Evropske unije“, rekao je Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Govoreći o setu novih zakona za RTS Lakićević je dodao da su ovi zakoni okrenuti, pre svega, građanima, i da su građani ti koji treba da imaju najviše koristi, navedeno je u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

„Novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije građanima će omogućiti, između ostalog, da zamene prozore i vrata, odnosno spoljnu izolaciju na zgradama, urade izolaciju krovova i sisteme grejanja. Ovim zakonom predviđeno je formiranje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja će nakon usvajanja zakona u Narodnoj Skupštini, biti fomirana u junu mesecu. Takođe, kroz novi zakon o obnovljivim izvorima energije biće omogućen lakši put građanima da sami proizvode električnu energiju i na taj način smanje račune“, kazao je Lakićević.

Državni sekretar je posebno istakao da je uloga Uprave da pomogne građanima u finansiranju zamene vrata i prozora, izolacionih fasada i grejnih sistema time što će se zajedno sa lokalnom samoupravom finansirati do 50 odsto troškova, a 50 odsto će građani sami plaćati.

„Postupak će se biti jednostavan za građane, a aktivnosti će se realizovati u saradnji sa lokalnim samoupravama i putem javnog poziva. Planirano je da se, takođe, nastavi i sa sufinansiranjem projekata energetske sanacije javnih objekata i modernizacije javnog osvetljenja u jedinicama lokalne samouprave. Nakon formiranja Uprave, plan je da u narednim fazama subvencije proširimo kako na javne zgrade i ustanove, tako i na škole i vrtiće“ dodao je Lakićević.

Možda Vas zanima i:

EBRD pomaže energetsku tranziciju Srbije

Usvojeni zakoni važni za energetski sektor



— 17.04.2021

Planska ulaganja EPS-a

Planska ulaganja EPS-a - garancija energetske nezavisnosti

Beograd -- Srbija je sa postojećim elektroenergetskim kapacitetima energetski nezavisna zemlja i proizvodi dovoljno električne energije za potrebe stanovništva i privrede.

Foto: EPS
Foto: EPS

Ipak, većina tih kapaciteta odavno je zašla u srednje godine. Bez obzira na starost elektrana, "Elektroprivreda Srbije" planskim ulaganjem u održavanje, revitalizacije i modernizacije, očuvala je i unapredila svoje kapacitete.

Predanim ulaganjem u ekološke projekte EPS potvrđuje opredeljenje da elektrane ispune sve kriterijume zaštite životne sredine.

EPS konstantno ulaže, proizvodnja električne energije raste i održava se visok nivo koeficijenta pouzdanosti, što ne bi bilo moguće bez investicija i dobrog rada. U poslednjih 15 godina u kapitalne remonte EPS je uložio 1,4 milijarde evra. Kada se računaju i manji remonti i projekti, to je oko 2,5 milijardi evra. Samo revitalizacijama blokova i hidroagregata, povećanjem efikasnosti pre svega, dobili novu snagu i nove „zelene“ megavate. Ukupno to je oko 200 megavata.

"Prosečna starost elektrana EPS je oko 45 godina. U termo sektoru starost postrojenja kreće se od čak 60 do 30 godina. Bez gradnje zamenskih blokova, EPS neće moći da obezbedi dovoljno energije u narednim decenijama, jer se očekuje prosečni porast potrošnje električne energije od oko 0,9% godišnje do 2040. godine. To znači da će biti potrebno oko 6,5 milijardi kWh više električne energije u 2040. godini , odnosno oko 3 TWh više u 2030. u odnosu na 2020", kaže Vladimir Marković, pomoćnik direktora EPS i direktor Sektora za ključne investicione projekte.

EPS strateški i planski radi na modernizaciji postrojenja da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja električnom energijom, što je glavni uslov normalnog funkcionisanja države, odnosno građana i privrede naše zemlje, dodaje on.

"Uveliko radimo na projektima novih obnovljivih izvora, ali ne smemo zanemariti da je ključ elektroenergetske stabilnosti Srbije u što većoj modernizaciji i tehnološki unapređenom korišćenju uglja. Neophodno je pronaći pravi miks kako, u kojem obimu i dinamici koristiti resurse koje Srbija ima".

Foto: EPS
Foto: EPS

Prema procenama stručnjaka, bez uglja Srbija nema ni resurse ni potencijale da obezbedi elektroenergetsku stabilnost i nezavisnost. I uz veću proizvodnju iz OIE, i uz buduću proizvodnju iz gasa, termokapaciteti moraju da ostanu dominantni. U suprotnom, nedostajaće energije i uvozićemo znatno skuplju struju. To bi ugrozilo građane i privredu Srbije. EPS je zato spreman da trasu tranzicije ka čistijoj proizvodnji energije ispuni uz povećanje kapaciteta iz OIE, kao i uz projekte koji ugalj čine čistijim uz ispunjenje svih domaćih i EU ekoloških zakona.

"Srbija je već u potpunosti zavisna od uvoza gasa, u visokoj meri zavisna od uvoza nafte, a jedina oblast energetike u kojoj je naša država i dalje nezavisna od uvoza jeste oblast elektroenergetike – zahvaljujući, pre svega, svojim prirodnim, rudnim i vodnim bogatstvima. Po rezervama uglja naša država se nalazi na osmom mestu u svetu, ispred nas su samo velike države poput Rusije, Kine, SAD, Australije, Nemačke, Turske i Indonezije", objašnjava Nenad Šijaković, inženjer i stručnjak za elektroenergetske projekte.

Jedini sličan slučaj našem u Evropi, kako navodi, mogla bi biti Poljska, koja na istoj listi zauzima deseto mesto po rezervama lignita.

"Možda bi najpametnije bilo da se ugledamo na ovu članicu Evropske Unije i Višegradske četvorke, da pratimo njene poteze, kada je reč o dekarbonizaciji i NECP, odnosno nacionalnim ciljevima vezanim za strateški razvoj energetike, s tim što moramo imati na umu da smo mi mala i siromašna zemlja, koja se nipošto ne bi smela olako odricati svojih sopstvenih energetskih rezervi i tako postati potpuno energetski zavisna", rekao je Šijaković.

Foto: EPS
Foto: EPS

Da bi iskoristila resurse EPS snažno investira u projekte zaštite životne sredine. Tokom poslednjih godina „Elektroprivreda Srbije“ uložila je oko 500 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta. U svim termoelektranama završena je rekonstrukcija elektrofiltera čime su značajno smanjene emisije praškastih materija odnosno PM čestica. U to je do sada uloženo 97 miliona evra. Rezultat su 2,5 puta manje emisije praškastih materija.

EPS ne "spava" sa ekološkim projektima, jer su ukupne investicije u planirane projekte više od 1,2 milijarde evra. Ulaganja EPS u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto. Oko 650 miliona evra predviđen je u oblasti zaštite kvaliteta vazduha, kroz izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova i primarne i sekundarne mere za smanjene emisije azotnih oksida u termoelektranama.

Sistemi za odsumporavanje dimnih gasova su najskuplji i tehnički najsloženiji projekti. EPS je završio izgradnju postrojenja u TE „Kostolac B“ vrednog 96 miliona evra i garancijska merenja su pokazala da su emisije SO2 znatno ispod važećeg evropskog standarda od 200 miligrama po kubnom metru.

Najvredniji projekat od 217 miliona evra, čija je realizacija u toku, obezbediće sistem za odsumporavanje dimnih gasova za TENT A.

"To je jedna od najvažnijih investicija u regionu zbog visine finansijskih ulaganja i pozitivnih ekoloških efekata, kao i zbog ispunjavanja obaveza prema Energetskoj zajednici. O tome koliko su ovi projekti kompleksni govori i podatak da uvođenje sistema za odsumporavanje na četiri bloka TENT A, uključuje izgradnju čak 42 objekta", kaže Marković.

On ocenjuje da postaje izvesno da će do sredine iduće godine postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A biti završeno.

"Rezultat će biti oko 10 puta manje emisije sumpor-dioksida, odnosno niže od 200 mg/m3 čime se nadmašuju zahtevi domaćih i evropskih ekoloških standarda. Projekti odsumporavanja na lokacijama EPS-ovih termo kapaciteta koji se realizuju ili su u planu, ujedno su i najveće pojedinačne ekološke investicije u Srbiji".

Foto: EPS
Foto: EPS

Krajem prošle godine postavljen je i kamen temeljac za postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Nikola Tesla B“, vrednog 210 miliona evra. To postrojenje smanjiće emisije sumpor-dioksida za oko 20 puta. Sistem odsumporavanja dobiće i preostala dva bloka u TENT A, kao i blokovi TE „Kostolac A“ i novi blok „Kostolac B3“.

Investicije na svim poljima

Samo u periodu od 2021. do 2023. godine EPS planira investicije vredne 2,2 milijarde evra. Najvažniji projekti su izgradnja novih kapaciteta i nastavak revitalizacije postojećih: izgradnja novog bloka od 350 megavata B3 u Kostolcu (618 miliona dolara), izgradnja postrojenja za odsumporavanje u četiri bloka TENT A (217 miliona evra), izgradnja prvog vetroparka od 66 megavata (oko 100 miliona evra), izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT B (210 miliona evra), revitalizacija RHE „Bajina Bašta“ (26 miliona evra), završetak projekta izgradnje novog bloka od 350 megavata Kolubara B (oko 385 miliona evra), revitalizacija blokova A1 i A2 u TENT A sa odsumporavanjem (oko 300 miliona evra), završetak revitalizacije blokova B1 i B2 u TENT B (200 miliona evra), modernizacija i izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TE Kostolac A oko 180 miliona evra), izgradnja pristaništa u TENT A i TENT B (67 miliona evra), revitalizacija HE „Đerdap 2“ (200 miliona evra), revitalizacija Vlasinskih HE (oko 50 miliona evra), revitalizacije HE „Bistrica“ (27 miliona evra), revitalizacija postojeća tri i gradnja četvrtog agregata HE „Potpeć“( 47 miliona evra)…



— 22.02.2021

Program ranog razvoja

ПРОГРАМ РАНОГ РАЗВОЈА

Програм раног развоја намењен је младим предузећима која развијају технолошку иновацију за којом постоји потреба на тржишту. Програм је осмишљен са намером да подржи опстанак предузећа током критичне фазе истраживања и развоја и омогући развијање пословних капацитета помоћу којих ће своје иновације пласирати на тржиште.

Висина износа финансирања:

  • до 80.000 евра, односно до 70% укупно одобреног буџета пројекта
  • најмање 30% одобреног буџета пројекта обезбеђује подносилац пријаве из других приватних извора независних од Фонда

Услови за конкурисање:

  • Mикро или мало привредно друштво  у већинском приватном и већинском власништву резидената Републике Србије (51% или више) основано у Србији  и не старије од пет (5) година у тренутку подношења Пријаве;

или

  • Тим који се састоји од највише 5 чланова (особа). Улоге и обавезе чланова тима морају бити јасно образложене у Пријави.

У случајевима где је Пријава поднета од стране тима (који још увек није формално и легално успостављена компанија), примењиваће се следеће:

  • Уколико је финансирање одобрено, Подносиоци Пријаве ће бити у обавези да оснују компанију која ће бити корисник гранта и правно одговорна за спровођење пројекта;
  • Новооснована компанија мора бити најмање 51% у власништву чланова тима који су поднели Пријаву (проценат власништва између чланова тима је предмет њиховог договора);
  • Новооснована компанија мора бити најмање 51% у приватном власништву и у већинском српском власништву.

Област/сектор: Пројекат може бити из било које области науке и технологије и било ког индустријског сектор.

Време реализације пројекта: до 12 месеци

Документација која се подноси приликом аплицирања:

  • Изјава подносиоца пријаве за финансирање
  • Пословни план
  • Буџет пројекта
  • Презентација пројекта
  • Упитник о процени утицаја на животну средину (ESQ)
  • Биографије главног особља ангажованог на пројекту (максимум 5)
  • Финансијски извештаји за последњу годину (уколико је примењиво)

Формуларе можете преузети на страни Документација 2021.

Пријаве се подносе путем Фондовог интернет портала и на енглеском језику.

Јавни позив: Отворен од 29. април 2021. године до 15 часова.

Контакт: minigrants@inovacionifond.rs

                     

У периоду између 2011. и 2016. године, Фонд је имплементирао Пројекат подршке иновацијама у  Србији, који је финансиран кроз Претприступне фондове Европске уније за 2011. годину (ИПА 2011), а администриран од стране Светске банке, у оквиру кога су креирана и реализована два пилот програма - Програм раног развоја и Програм суфинансирања иновација – чији циљ је да подрже иновативне стартапе и постојећа мала и средња предузећа у Србији.

Од 2017. године финансирање за спровођење Програма раног развоја и Програма суфинансирања иновација обезбеђено је из буџета Републике Србије са раздела Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а кроз Пројекат за унапређење конкурентности и запошљавање (на основу споразума о зајму са Светском банком). 

Средства за финансирање Програма раног развоја су обезбеђена и по основу Уговор о Директном гранту - Развој нових производа и услуга од стране МСП кроз комерцијализацију истраживања, кроз Претприступне фондове Европске уније за 2014. годину (ИПА 2014).

Средства за финансирање Програма раног развоја су обезбеђена из буџета Републике Србије, са раздела Министарства просвете, науке и технолошког развоја за 2021. годину.



— 15.01.2021

Portugal zatvorio pretposlednju elektranu na ugalj

Zatvorili pretposlednju elektranu na ugalj

Termoelektrana na ugalj Sines u Portugalu prestala je da radi i sada je u zemlji ostala samo još jedna na taj energent koja će biti zatvorena u novembru.

IZVOR: EURACTIV.RS 
 
Podeli
Foto: Depositphotos, Stocksolutions
Foto: Depositphotos, Stocksolutions

Portugalska energetska kompanija EDP objavila je u julu 2020. da će termoelektranu Sines od 1.296 MW zatvoriti dve godine ranije, odnosno 2021. Prvobitno je bilo planirano da Sines bude zatvoren 2030.

Tada je rečeno da takva odluka predstavlja "deo strategije za dekarbonizaciju EDP grupe" i da je doneta u uslovima kada proizvodnja energije sve više zavisi od obnovljivih izvora, piše Euraktiv (Euractiv).

Odluka EDP da ubrza postepeno napuštanje uglja bila je "prirodna posledica procesa energetske tranzicije, u skladu sa evropskim ciljevima za ugljeničnu neutralnost" i portugalskim nacionalnim energetskim i klimatskim planom kojim se akcenat stavlja na obnovljive izvore, navela je kompanija u saopštenju.

Sada je Portugalu ostala samo još jedna elektrana na ugalj Pego, čije je zatvaranje planirano u novembru, kažu borci za čistiju prirodnu sredinu.

Kada i Pego bude zatvoren, Portugal će postati četvrta zemlja u Evropi koja je potpuno izbacila ugalj iz proizvodnje struje, posle Belgije (2016.), Austrije i Švedske (2020.), pokazuju podaci ekološke nevladine organizacije Evropa bez uglja.

Borci za zaštitu životne sredine pozdravili su potez Portugala i istakli da je Sines do sada bio zaslužan za, u proseku, 12% ukupne emisije gasova sa efektima staklene bašte u zemlji.

"Za četiri godine Portugal je od 'grube' strategije izbacivanja uglja do 2030. stigla do konkretnih planova da se to ostvari do kraja 2021. Zatvaranje Sinesa pre nego što je očekivano pokazuje da kada se zemlja obaveže na čistu energiju, tranzicija ide veoma brzo", rekla je direktorka Evrope bez uglja Katrin Gutman.

Ona je rekla i da zemlje poput Nemačke, Češke i Poljske, koje su se obavezale ili će razmotriti postepeno napuštanje uglja znatno posle 2030, treba da postave ambicioznije ciljeve.

Pored Portugala, očekuje se da još pet evropskih zemalja do 2025. prestane da proizvodi energiju iz uglja - Francuska (2022.), Slovačka (2023.), Velika Britanija (2024.), Irska i Italija (2025.), prema Evropi bez uglja.



— 25.12.2020

Social wall POWER PLANTS 2021



— 21.12.2020

Download Whova app

<div style="height:212px;line-height:1.4em !important;font-family:Helvetica;width:300px;background-color:#f9f9f9;border:1px solid #ccc;padding:10px;"><div style="height:150px;"><div style="text-align:center; font-size:16px;"><span>Get our official <a href='https://whova.com/whova-event-app/' style="text-decoration:none;color:black;">conference app</a></span><div style="margin:10px 0px;"><img style="height:32px;"src="https://whova.com/xems/apis/get_whova_tracking_image/?event_id=power_202110&track_id=use_small_widget&image_type=whova_logo" title="whova-logo"/></div></div><div style="margin-top:20px; clear:both; text-align:center; padding: 0 0 5px 0"><a href="https://itunes.apple.com/app/apple-store/id716979741?pt=1944835&ct=download_widget&mt=8" target="_blank" style="font-size:14px;text-decoration:none;background-color:#2dacee;padding:10px;color:#fff!important;min-width:80px;display: inline-block;line-height:1.4em !important;font-size:14px !important;">iOS</a> <a href="https://play.google.com/store/apps/details?id=com.whova.event&referrer=utm_source%3Ddownload_widget%26utm_medium%3Dwidget%26utm_content%3Dpower_202110" target="_blank" style="font-size:14px;text-decoration:none;background-color:#2dacee;padding:10px;color:#fff!important;min-width:80px; display: inline-block;line-height:1.4em !important;font-size:14px !important;">Android</a></div><span style="font-size:13px">For Blackberry or Windows Phone, </span><a style="font-size:13px;text-decoration:none" href="https://whova.com/webapp/request/?event_id=power_202110" target="_blank">Click here</a></div><div><div style="text-align:center;font-size:13px">For feature details, visit <a target="_blank" href="https://whova.com" style="text-decoration:none">Whova</a></div></div></div>

— 21.12.2020

International Conference POWER PLANTS 2021 - SPEAKERS



— 21.12.2020

International Conference POWER PLANTS 2021 - AGENDA

<div><div title="Whova event and conference app" id="whova-agendawidget"><p id="whova-loading">Loading...</p></div><script src="https://whova.com/static/frontend/agenda_webpage/js/embedagenda.js?eid=power_202110&host=https://whova.com" type="text/javascript" id="embeded-agenda-script"></script><div id="whova-wrap"> Powered By <a class="brandlink" target="_blank" href="https://whova.com"><b>Whova</b></a><div id="whova-mgm"><a href="https://whova.com/virtual-conference-platform/" id="whova-emslink" target="_blank"> Virtual conference platform </a></div></div><img style="display:none" src="https://whova.com/xems/apis/get_whova_tracking_image/?event_id=power_202110&track_id=agenda_webpage_added" /></div>

— 21.12.2020

International Conference POWER PLANTS 2021 - Activities announcements

<div id="whova-socialwidget-mini"></div><script id="social-widget-mini-loader" src="https://whova.com/static/frontend/xems/js/social-widget-mini-loader.js?eid=power_202110&host=https://whova.com&token=wkopbqauvsgzfjlxubdx"></script><div id="whova-wrap"> Powered By <a class="brandlink" target="_blank" href="https://www.whova.com"><b>Whova - Best Event App</b></a><div id="whova-mgm"><a href="https://whova.com/whova-event-app/" id="whova-emslink" target="_blank">Whova event and conference app</a></div></div>

— 15.12.2020

Do 2030. godine smanjenje neto emisije gasova efekta staklene bašte (GHG) za "najmanje 55%"

BRISEL - Čelnici Evropske unije odobrili su cilj do 2030. godine za smanjenje neto emisije gasova efekta staklene bašte (GHG – engl.) za "najmanje 55%" tokom dvodnevnog samita 11-12 decembra u Briselu, prenosi Euractiv. Odluka EU usvojena je na samitu u Briselu koji je započeo u četvrtak i trajao je veći deo noći jer su se tri siromašnije istočne zemlje, zavisne od fosilnih goriva, protivile početnom dogovoru, tražeći dodatnu pomoć za čišćenje svojih ekonomija. Mađarska i Češka odbacile su svoje prigovore tokom noći, ali je Poljska nastavila da blokira dogovor do petka u 8 sati. Na kraju je pristala na novi cilj nakon što je dobila uveravanja da će se budući ciljevi smanjenja emisija, koje je Brisel postavio za određene sektore, temeljiti na bruto domaćem proizvodu - što znači da će manje prosperitetne države morati manje da smanje.

„Pravednost i solidarnost“

Samit u saopštenju to priznaje u stavu: "Novi cilj 2030. treba postići na način da se očuva konkurentnost EU i uzmu u obzir različita polazišta država članica i specifične nacionalne okolnosti." Samit priznaje „pravo država članica da odluče o svom energetskom miksu i da odaberu najprikladnije tehnologije“ U formulacijama usmerenim na smirivanje tih zemalja, u zaključcima daje se velika referenca na "pravednost i solidarnost" u postizanju klimatskih ciljeva EU, rekavši da će "EU zajednički (a ne pojedinačno) postići cilj na najisplativiji mogući način". Poljski premijer Mateuš Moraviecki rekao je da je njegova zemlja postigla svoje ciljeve osiguravajući dodatni novac iz fonda EU za modernizaciju. Većina zemalja usprotivila se tim zahtevima s obrazloženjem da će preduhitriti detaljne predloge koje će izvršna komisija EU dati sledeće godine. Za novi cilj biće potrebno dodatnih 350 milijardi evra godišnje za proizvodnju energije i ulaganja u infrastrukturu, prenosi Bloomberg. Cilj za 2030. godinu ključan je za dovršavanje evropskog Zakona o klimi, zakonodavstva koje bi učinilo obavezujućim cilj Zelenog sporazuma o uklanjanju gasova staklene bašte do sredine stoleća. 



— 27.11.2020

IZNENAĐUJUĆI PODACI


Koliko ljudi u Srbiji zapravo znaju o zagađenju vazduha

FOTO: PROMO / PROMO

Iako to nije stvar kojom bi trebalo da se dičimo, Srbija već neko vreme spada u grupu zemalja sa zagađenijim vazduhom. Najveći problem za zdravlje predstavlja emitovanje suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5). Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, za nastanak ovih čestica najpre su krive male toplane i individualna ložišta.

Međutim, opštem zagađenju značajno doprinosi i saobraćaj, a posebno vozila starije generacije. Prema nekim procenama, uprkos obaveznim filterima, štetni gasovi iz automobila, kamiona i drugih prevoznih sredstva koja su starija od 10 godina utiču na zagađenje vazduha i do 25 odsto. Naravno, svoj doprinos pojavi smoga i čađi daju i brojna industrijska postrojenja, kao i stočne farme, koje su takođe zaslužne za emisiju štetnih gasova.

No, iako se problem sa zagađenjem u značajnoj meri može popraviti potpunim usklađivanjem sa Direktivom o industrijskim emisijama, ulaganjem u gasifikaciju, modernizaciju industrije, zamenu vozila javnog prevoza, davanjem olakšica za kupovinu električnih vozila i drugim aktivnostima – problem je novac. Sve u svemu, da bi Srbija imala čistiji vazduh potrebno je uložiti nekoliko milijardi evra.

Ipak, postoje i one stvari koje svako od nas građana može pojedinačno da uradi kako bi nam vazduh bio bolji. Tim povodom smo u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije sproveli anketu na temu koliko znamo o zagađenju vazduha i ugljeničnom otisku, a ovo su rezultati:



FOTO: PROMO / PROMO

                          Rezultati ankete u kojoj su učestvovali čitaoci blic.rs



Kao što možete videti iz ankete, u kojoj su učestvovali čitaoci sajta blic.rs, mnogi ljudi ne znaju dovoljno o tome šta je to ugljenični, odnosno karbonski otisak. U pitanju je ukupna količina emitovanih gasova staklene bašte proizvedenih direktno ili indirektno od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda i predstavlja jedan od najznačajnijih indikatora zagađenja životne sredine.

Glavni emiteri štetnih gasova su industrija, saobraćaj, gradovi i poljoprivreda, što znači znači da svaki čovek na planeti, učestvujući u bilo kojoj od ovih aktivnosti, ostavlja svoj lični karbonski, odnosno ugljenični otisak na planetu. Primera radi, karbonski otisak jedne osobe na godišnjem nivou u SAD iznosi 28 tona, u Velikoj Britaniji 15,4 tone, a u celoj EU u proseku 5,4 tone.

Zanimljivo je to što su rezultati jednog istraživanja pokazuju da su se početkom aprila, kada je dobar deo zemalja sveta bio u karantinu zbog pandemije koronavirusa, dnevne emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjile za 17 odsto. Ali, s druge strane, jasno je i to da nije moguće da čovečanstvo zaustavi život na duže staze, kako bi pomoglo planeti da se oporavi.



— 20.08.2020

Severna Makedonija nabavlja platformu za trgovanje na berzi električne energije

BEČ/SKOPLJE - Severna Makedonija planira da uspostavi berzu električne energije tako što će na tenderu izabrati firmu koja će joj obezbediti platformu za trgovanje, objavio je 15. septembra portal Balkan Green Energy News. Vlada u Skoplju je nedavno imenovala Nacionalnog operatora za tržište električne energije – MEMO za operatora organizovanog tržišta električne energije odnosno operatora berze električne energije. Kako je saopštio Sekretarijat Energetske zajednice, posle ove odluke sledeći korak je da MEMO pokrene tendersku proceduru za izbor dobavljača usluga koji će obezbediti platformu za trovanje na dan-unapred tržištu. Srbija je jedina država u regionu koja ima berzu električne energije, s dan-unapred tržištem. MEMO je postao prvi tržišni operator u Energetskoj zajednici koji je imenovan u skladu sa Uredbom o dodeli kapaciteta i upravljanju zagušenjima (CACM) Evropske unije. Ova odluka Vlade Severne Makedonije podržaće sprovođenje projekta povezivanja tržišta između ove države i Bugarske, pokrenutog pod pokroviteljstvom Sekretarijata. Planirano je da ovaj projekat krene u trećem kvartalu 2021.

— 25.06.2020

Austrija dobija novi zakon o obnovljivim izvorima

BEČ - U Austriji je na stručnu raspravu konačno poslan dugoočekivani Predlog Saveznog zakona o povećanju primene energije iz obnovljivih izvora (OIE), koji donosi nove uslove za povećanje primene OIE u toj zemlji. Predlog Zakona sadrži brojne odredbe o podsticajima za OIE, posebno one koje se odnose na tržišne premije, koje se neće uređivati na konkurentski način, na javnim aukcijama, već odgovarajućom uredbom. Pri tom se za sada ne planiraju tenderi za gradnju novih proizvodnih postrojenja, osim za sunčane elektrane i elektrane na biomasu. S druge strane, vetroelektrane, hidroelektrane i mala postrojenja na biogas i biomasu podsticaće se tržišnom premijom. Novi Zakon bi na snagu trebalo da stupi u prvom tromesečju 2021. godine, prenela je austrijska pravnička firma Schoenherr.

— 24.06.2020

Eurelectric: EU da reaguje na rast uvoza struje dobijene iz uglja

LONDON - EU mora izjednačiti uslove uvoza električne energije dobijene iz uglja iz trećih zemalja, navodi u svom godišnjem izveštaju od 14. septembra evropsko udruženje ove grane energetske industrije Eurelectric. Izveštaj Power Barometer pokazuje nagli rast uvoza električne energije tokom poslednjih pet godina, na preko 20 TWh u 2019. godini, sa 3 TWh u 2015. "Zbog labavih energetskih i klimatskih propisa, prosečni intenzitet CO2 ove uvezene električne energije je dva do tri puta veći" od onog proizvedenog u Evropi, navodi Eurelectric. Podaci Eurelectric-a pokazuju prosečan intenzitet emisije CO2 u EU od 234 gCO2 / kWh nasuprot 500g CO2 / kWh za zemlje koje nisu članice EU, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, zapadni Balkan i Tursku. U međuvremenu, evropska proizvodnja uglja opada brže nego što se očekivalo. Eurelectric predviđa proizvodnju uglja u EU ove godine od 387 TWh u odnosu na 618 TWh u 2018. godini. Evropska komisija razmatra uključivanje emisija iz energetskog sektora u budući pogranični mehanizam EU. Devet država članica sada je bilo bez uglja, a još 12 će biti do 2030., uključujući VB, Španiju, Francusku, Italiju, Finsku, Holandiju, Dansku, Irsku, Finsku, Mađarsku, Grčku i Slovačku, uklanjajući time dve trećine EU kapaciteta elektrana na ugalj. U izjavi za S&P Global Platts, generalni sekretar Eurelectric-a Kristi1jan Rubi navodi da se o uvođenju "poreza" na uvozni CO2 na granicama EU, koji bi Evropska komisija trebalo da predloži sledeće godine, trenutno raspravlja u kontekstu industrijskih sektora poput čelika i cementa. Početak sa teškom industrijom verovatno bi pokrenuo optužbe za protekcionizam iz zemalja izvoznica, dok bi kalibracija EU sistema referentnih vrednosti proizvoda pod sistemom trgovanja dozvolama za emisije CO2 (EU ETS) bila komplikovana ako bi se primenilo granično usklađivanje CO2, dodaje on. "Naš je argument - ako želite započeti s laganim sektorom, krenite s električnom energijom," rekao je Rubi. Prednost je u transparentnost svojstvenoj za EU ETS cenu ugljendioksida. "Mogli biste postaviti potpuno isti zahtev onima koji izvoze energiju u EU," navodi on.

— 23.06.2020

Poljska: Nuklearke i vetar umesto uglja

VARŠAVA - Prema novom nacrtu energetske strategije do 2040. godine, Poljska ubrzava planove za postupno napuštanje uglja, javljaju mediji. Planovi ažurirane energetske politike uključuju gradnju prvih poljskih nuklearnih elektrana u šta će biti uloženo 150 milijardi zlota (oko 40 milijardi dolara). A prva nuklearna elektrana snage između jedan i 1,6 MW trebalo bi da proradi 2033. godine. Osim toga u planu su masivna ulaganja u vetroparkove na otvorenom moru uz investicije od oko 34 milijarde dolara do 2040.

— 22.06.2020

Grčka do 2028. napušta ugalj

ATINA - Grčka će potrošiti 5 milijardi evra da bi do 2028. godine prestala da koristi ugalj kao izvor energije i smanjila emisiju CO2 u skladu sa klimatskim ciljevima Evropske unije do 2050. godine. Ministar energetike Kostis Hatzidakis rekao je 10. septembra novinarima da će ukupan iznos uključivati državni novac, sredstva Evropske unije i zajmove Evropske investicione banke za infrastrukturne projekte, kao u subvencije za nova preduzeća javila je novinska agencija Reuters. Vlada Nove demokratije rekla je da će se upotreba uglja smanjiti za 80 odsto do 2023. godine, ali nije rečeno čime će ugalj biti zamenjen.

— 24.12.2019

Srećni praznici



PDF

— 25.11.2019

Струја из ветра у 2018. плаћена 9,54 милиона евра

Струја из ветра у 2018. плаћена 9,54 милиона евра

Највећи део овог износа плаћају грађани преко рачуна за струју

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић петак, 22.11.2019. у 22:55

http://www.politika.rs/scc/clanak/442534/Struja-iz-vetra-u-2018-placena-9-54-miliona-evra

 

(Фото А. Васиљевић)

За десетак дана Електропривреда Србије почеће домаћинствима да наплаћује струју скупље за 3,9 одсто, што ће се видети на јануарским рачунима. Иако је први шок због изненадне одлуке да се цена струје коригује усред грејне сезоне прошао, многи се и даље питају да ли је до поскупљења стварно дошло због тога што ће  ЕПС ове године произвођачима „зелених” киловата да исплати осам, а наредне године 16 милијарди динара. Другим речима, да ли то кошава ових дана дува у леђа инвеститорима у обновљиве изворе енергије, које и грађани рачунима за електричну енергију плаћају – 0,093 динара по утрошеном киловат часу, субвенционишући тако „зелену” струју.

Србија, према званично расположивим подацима, тренутно има око 400 мегавата инсталисаних капацитета на ветар, након што је крајем септембра пуштен у рад ветропарк „Кошава”, снаге 69 мегавата. Ово је трећи и највећи ветропарк компаније „Финтел енерџи”, а вредност инвестиције је 118 милиона евра. Компанија је власник и ветропарка „Кула”, снаге 9,9 мегавата, који је уједно и први у земљи и „Ла пиколина”, од 6,6 мегавата.

Наша земља је са 370 мегавата капацитета ветра стављених на мрежу у 2018. и 2019. години водећа у региону. То значи да се приближава циљу од 500 мегавата енергије ветра, која ће бити субвенционисана током гарантованог периода од 12 година.

На српском тржишту енергије ветра присутни су белгијска компанија („Малибунар”, осам мегавата, и „Алибунар”, 42) и израелски власник за сада највеће ветроелектране у Србији „Ковачица”, снаге 104,5 мегавата. Компанија „Тесла винд” гради ветропарк „Чибук”, снаге 158 мегавата, који би требало да буде пуштен у рад до краја године. Има их још. И ЕПС гради свој ветропарк.

У томе не би било ништа спорно када новац за откуп електричне енергије од ових, али и свих других произвођача „зелене” енергије, не би обезбеђивали крајњи купци. Фид-ин тарифа (субвенција државе) за енергију ветра износи 9,2 евроценти по произведеном киловат-часу. То значи да је гарантована откупна цена једног мегават-часа од 92 евра, током периода од 12 година, двоструко виша од цене по којој ЕПС иначе набавља електричну енергију. Дакле, подстицаји за ветроелектране у прошлој години достигли су 9,54 милиона евра. Према финансијским извештајима за прошлу годину највећи су тако лане остварили укупни приход од 450,3 милиона динара (3,82 милиона евра), док је нето добит 75 милиона динара (640.000 евра).

Мр Јован Јовановић, који је због одлуке да струја поскупи поднео оставку на месту члана Савета за заштиту потрошача у ЕПС-у, каже да корекција уопште није била потребна и да није тачно да је цена струје у Србији најнижа у Европи.

Упитан, да ли је у реду да потрошачи плаћају ову високу цену „зелене” енергије, док је цена киловата струје добијена из угља и даље социјална категорија, др Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике, каже да поскупљење струје нема баш никакве везе са задовољством или незадовољством инвеститора у ветроелектране. Они неће добити ни пару више него што им је држава обећала када су одлучили да инвестирају и да отпочну изградњу. А Србија има користи од тих електрана и зато треба да подржава њихову изградњу, а не зато што их гради овај или онај инвеститор.

– Сваки киловат-час који произведе било која ветроелектрана у Србији, као и мини-хидроелектрана или соларна електрана, не служи за извоз него се троши у Србији и спречава емисију угљен-диоксида у атмосферу у Костолцу и Обреновцу. Свака та електрана повећава нашу енергетску сигурност и смањује проблем који ћемо имати већ за 20 или 25 година, када лигнита потпуно нестане – каже он.

На питање да ли је држава ипак могла да нађе неки други модел наплате, Ружић тврди да није. Подстицајне цене у неким земљама ЕУ уведене су 20 година пре него код нас. Трошкове производње енергије увек плаћају потрошачи, на овај или онај начин (кроз порезе, ако не кроз цену), а убедљиво је најбоље када је то везано управо за потрошњу сваког од нас.

– Социјална цена електричне енергије ЕПС-а је проблем и груба грешка свих наших влада од деведесетих година двадесетог века до данас. Због тога ЕПС и данас тавори, троши сопствену супстанцу. Против тога треба подићи глас, јер то води у катастрофу, а не против изградње нових капацитета обновљивих извора. Логика подршке изградњи електрана које производе „зелене” киловате је потпуно исправна. Обезбедити и гарантовати инвеститорима разумну цену да би изградили та постројења управо у Србији. Те цене су одређене тако да им се инвестиција врати, не за две или три године да би имали екстрапрофит, него за 12 година, а након тога су потпуно препуштени тржишту – каже он.

И ЕПС, додаје, треба да гради нове капацитете. Али не само ЕПС. Потребно је да ово јавно предузеће има и конкуренцију да не би било монополистичко и да би било натерано да направи оптимизацију свог пословања. То што се Србија обавезала да достигне 27 одсто удела енергије из обновљивих извора у укупној финалној потрошњи енергије, недвосмислено иде у корист овој земљи. И енергетски и економски и еколошки, категоричан је Ружић.

Аукције за енергију ветра

У сектору обновљиве енергије ускоро би требало да дође до кључних промена, које су већ једном одложене. Наиме, важење старе уредбе о подстицајима продужено је до краја 2019. године, а следећи корак требало би да буде прелазак са застарелог фид-ин модела премија на модел са аукцијама, што значи да ће дозволу за градњу добити инвеститор који понуди најнижу цену.



— 19.09.2019

GEOTERMALNA ENERGIJA – SRPSKI STRATEŠKI RESURS

GEOTERMALNA ENERGIJA – SRPSKI STRATEŠKI RESURS

Turska je bila svetski lider u izgradnji novih kapaciteta geotermalne energije u 2018. godini, sa 219 MW, Hrvatska je bila šesta sa 17,5 MW ali Srbija ima najviše geotermalnih izvora u Evropi u odnosu na broj stanovnika! Snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje 50 hiljada stanova kao i desetine javnih objekata. Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno. I zato je lepo primljena vest da je u Bogatiću završena izgradnja daljinskog sistema grejanja na hidrogeotermalnu energiju, kojim će se u varošici zagrevati osam objekata javne namene. Ovakvim sistemom grejanja ušteda na godišnjem nivou iznosiće između 12 i 18 miliona dinara. Turska je, na primer, 2018. izgradila nekoliko postrojenja koja proizvode električnu energiju iz geotermalne energije, čime je ukupni kapacitet povećala za 21% ili 219 MW, na 1,3 GW. Turska je četvrta na svetu po ukupnim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz geotermalne energije, sa više od 1 GW kapaciteta izgrađenih za samo šest godina, od 2013. do 2018. godine, navodi se u izveštaju Renewables 2019 Global Status Report. Procenjuje se da je u svetu 2018. u rad pušteno 0,5 GW novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz geotermalnih izvora, čime su ukupni kapaciteti dostigli 13,3 GW.
KAKO SE GREJE IGLO?
U prirodi postoji nekoliko tipova geotermalnih izvora. Neki od njih su izvori vrlo visokih temperatura, po pravilu iznad 120°C ili 150°C , koji se mogu koristiti za proizvodnju električne energije u geotermalnim elektranama, a izvori s nižim temperaturama, od 60°C ili 80°C, pa i viši, pogodni su kao izvori tople vode pogodne za upotrebu u toplotnim sistemima gradova ili za grejanje staklenika. Zahvaljujući geološkoj građi terena, u našoj zemlji postoji 150 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom većom od 15 stepeni Celzijusa. Najveću temperaturu imaju termalne vode u poznatim banjama, od 70 do skoro 100 stepeni. Geotermalna energija je takav strateški energets resurs da kada bi Srbija iskoristila geotermalni potencijal samo temperature od 20 do 90 stepeni, mogli bismo da zamenimo jednu trećinu toplotne energije koju potrošimo za grejanje. U Srbiji je otkriven potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalentne nafte, a na nivou cele Srbije troši se energija u visini od 15 miliona tona ekvivalentne nafte. Kad je reč o primeni geotermalne energije za proizvodnju električne energije, većina savremenih geotermalnih elektrana radi na principu separisanja pare što podrazumeva da se voda pumpa iz geotermalnih rezervoara ka elektrani što uzrokuje smanjenje pritiska pa se vruća voda pretvara u paru i pokreće turbine generatora. Elektrane koje rade na binarni princip koriste hladniju vodu u odnosu postrojenja s drugačijim načinom proizvodnje električne energije iz geotermalnih izvora, pa je dostupnost geotermalnih zaliha veća nego kod ostalih postupaka. Izbor principa rada elektrane zavisi od vrste geotermalnog izvora, temperature, dubine i kvaliteta vode i pare.


— 21.03.2019

GE GRADI TERMOELEKTRANU NA KOSOVU

GE GRADI TERMOELEKTRANU NA KOSOVU

GE GRADI TERMOELEKTRANU NA KOSOVU

General Electric je dobio posao realizacije projekta Kosovo e Re. Ovim projektom je planirano da se izgradi nova elektrana snage 500 MW, obnovi postojeća elektrana Kosovo B i ugasi energetska jedinica Kosovo A, koja se smatra najvećim izvorom zagađenja na Kosovu. Projekt, vredan oko 2 miljarde dolara, uključuje razvoj novog rudnika lignita za potrebe Kosova B i novoizgrađene elektrane i treba da zadovolji rastuće potrebe za električnom energijom, čiji je uvoz u poslednjoj deceniji iznosio preko 500 miliona evra godišnje. Ali, postojeće obaveze prema evropskoj Energetskoj zajednici da se 25% ukupne energije proizvede iz obnovljivih izvora biće teže postići sa novom elektranom. Nevladine organizacije protive se izgradnji skupe elektrane i predlažu povećanje energetske efikasnosti, razvoj obnovljive energije i obnovu Kosova B, navodeći ekološke i socijalne posledice novog projekta za stanovnike Kosova. 



— 22.03.2019

DVADESET MILIONA EVRA ZA IZMEŠTANJE NUKLEARNOG GROBLJA

Uticaj uskladištenog radioaktivnog otpada u starim hangarima, takozvanom nuklearnom groblju u zapadnom delu Instituta „Vinča“, kao i njegova potencijalna opasnost po zaposlene i grad Beograd, pitanje je koje već decenijama lebdi na marginama stručne i šire javnosti. DVADESET MILIONA EVRA ZA IZMEŠTANJE NUKLEARNOG GROBLJA

Pre svega, šta je radioaktivni otpad (RAO)? Nastajanje radioaktivnog otpada vezano je za početak istraživanja i korišćenja radioizotopa i nuklearnih tehnika. U početku primene radioizotopa u svakodnevnom životu (medicina, industrija, naučna istraživanja) samo je manji broj ljudi bio svestan problema RAO. Korišćenjem nuklearne tehnologije u energetske svrhe za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama ovaj problem je postao izraženiji, pa se o obradi, privremenom stokiranju i konačnom odlaganju RAO počelo intenzivnije razmišljati i konkretno delovati. 

Prema definiciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), radioaktivni otpad je „materijal koji sadrži ili je kontaminiran nuklidima u koncentracijama takvima da je nivo radioaktivnosti veći od vrednosti specificiranih od strane kompetentnih tela, a da pri tome materijal nema upotrebnu vrednost.” Osim istrošenog goriva nuklearne elektrane (koje nije RAO), svakodnevno proizvode radioaktivni otpad koji se naziva tehnološki otpad, a uključuje različite delove opreme (cevi, ventili, manometri, alati…). Radioaktivni otpad nastaje takođe u naučnoistraživačkim institutima pri izvođenju eksperimenata u kojima se koriste (otvoreni ili zatvoreni ) izvori zračenja. 

Već više od 60 godina saradnike Instituta „Vinča”, ljude koji žive u blizini i građane Beograda, od čijeg centra je institut udaljen svega 14 kilometara, zaokuplja ista briga: kakve posledice bi eventualno mogle da nastanu po prestonicu i njenu okolinu u slučaju prirodnog ili veštački izazvanog akcidenta? Nakon dugogodišnjeg istraživačkog rada na problemima obrade i konačnog odlaganja radioaktivnog otpadnog materijala, na ova pitanja će odgovoriti dr Ilija Plećaš i saradnici iz Instituta „Vinča”. Koristeći rezultate svog naučnog rada, priveli su kraju studiju, knjigu u kojoj predlažu izmeštanje radioaktivnog materijala iz instituta, dajući konkretan koncept finalnog odlagališta. 

Nedavno je, u organizaciji Akademije inženjerskih nauka Srbije i Srpske podružnice Rimskog kluba održano predavanje naučnog savetnika dr Ilije Plećaša, na temu – „Radioaktivni otpad u Srbiji, kako i gde sa njim?”. Na tom skupu je bilo reči i o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji. Zapravo, reč je o odomaćenom nazivu jedne odluke, koja u tom formalnom obliku, kao dokument, više ne postoji. 

Posle katastrofe u Černobilju 26. aprila 1986 godine raspoloženje protiv nuklearnih centrala dovelo je 1989. godine do donošenja dokumenta kojim se privremeno zabranjuje izgradnja nuklearnih elektrana u SFRJ. Još 2012. predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin predlagao je ukidanje moratorijuma, navodeći da će se od 2015. preispitivati odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji. 

„Mišljenja sam da je ukidanje moratorijuma kojim se zabranjuje izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji prva mera koju bi naša vlada trebala da učini bez obzira na kasniju odluku hoće li ili neće graditi nuklearku“, izjavio je dr. Ilija Plećaš 2014 godine. 

Zeleni Srbije su koristili svaku godišnjicu Černobiljske katastrofe da ukažu na pogubnost korišćenja nuklearne energije. Prošle godine trebalo je da prestane da važi moratorijum na nuklearne elektrane iz 1989. godine, ali je u međuvremenu donet zakon koji zabranjuje izgradnju nukelarnih elektrana. Tim propisom Srbija je zatvorila vrata proizvodnji nuklearne energije iako je moratorijum 1989 kao privremena zabrana imao veoma teške posledice na razvoj nuklearnih nauka u Srbiji. 

Poznato je da su Slovenija i Hrvatska vrlo elegantno rešile problem moratorijuma, jer su se odavno opredelile za nuklearni program. 

Sa predavanja na Građevinskom fakultetu potekao je predlog da se ponovo pokrene inicijativa za ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji. Stručnjaci tvrde da je takva odluka neophodna, jer je reč o korišćenju najčistije i najisplativije energije.

— 21.03.2019

AMERIČKA TEHNOLOGIJA ZA DOMAĆI UGALJ

U nedavnom intervjuu “Politici”, govoreći o uglju kao najvažnijem energetskom resursu Srbije, novi ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je izložio i iskustvo, koje je stekao tokom svoje nedavne posete SAD. Kao ekolog, Trivan je svestan toga da je srpski ugalj najprljaviji energent ali je obećao da će se njegovo Ministarstvo usmeriti na nove tehnologije: “U ovom trenutku jedna od najzanimljivijih (novih tehnologija) za nas, što ne znači da će biti jedina i najbolja, jeste takozvana TRIG tehnologija. To je proces kojim se iz uglja proizvodi gas. Veoma smo zainteresovani za tako nešto, jer imamo mnogo uglja, ali je potrebno da pronađemo način da nam on ne prlja životnu sredinu. Podsećam da je gas energent koji višestruko manje zagađuje životnu sredinu.“ 

AMERIČKA TEHNOLOGIJA ZA DOMAĆI UGALJ

Zanimljivo je da je o toj novoj tehnologiji govorio 2015-te godine ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, nakon svoje posete Saudijskoj Arabiji: “Srbija će, zahvaljujući modernim tehnologijama prikupljanja i skladištenja ugljenika, moći bez štetnog uticaja na životnu sredinu da iskoristi sopstvene rezerve uglja. Upotrebom tih tehnologija biće omogućen nastavak korišćenja uglja uz poštovanje najviših ekoloških standarda i bez ugrožavanja životne sredine“, rekao je tada Antić i dodao da je „te tehnologije ... moguće primeniti na projektima termoelektrana u Štavlju, Kovinu, kao i Ćirikovcu“. 

Iz liste pobrojanih termoelektrana izvesno je da se nova tehnologija neće primeniti u skoroj budućnosti ali to ne znači da je ne treba upoznavati. TRIG (transport integrated gasification) tehnologiju, o kojoj govori ministar Trivan i na koju misli ministar Antić, razvila je, na podsticaj američkog Ministarstva energetike, jedna američka kompanija da bi se iskoristile ogromne rezerve lignita u saveznoj državi Misisipi ali i da bi se diversifikovali energenti, koje koristi džinovski energetski kompleks u Vilsonvilu, u susednoj Alabami. Kompanija, koja je vlasnik patenta, reklamira ovu tehnologiju kao superioran metod gasifikacije uglja sa neznatnim uticajem na životnu okolinu. U procesu gasifikacije, izdvajaju se sumpordioksid, oksidi azota, ugljendioksid i živa. Zahvaljujući tome, emisija ugljendioksida nastalog tokom sagorevanja gasa, dobijenog iz uglja TRIG tehnologijom, približno je ravna emisiji ovog zagađivača prilikom sagorevanja prirodnog gasa. 

Izvanredno, nema šta. Istina, u toku procesa gasifikacije uglja izdvajaju se velike količine ugljendioksida, koje se moraju negde odvesti i utrošiti a da to ne izazove novu emisiju CO2 u životnu okolinu. 

Gasifikacija uglja je stara tehnologija s dugom istorijom razvoja. Prvi put proces gasifikacije se javlja sredinom 1800. godine kada se teži proizvodnji "gradskog gasa" iz uglja u cilju grejanja i rasvete ulica. Američka vlada je 1970. godine zbog energetske krize bila primorana da finansira razvoj postrojenja za gasifikaciju. Iz tog perioda datira prvi kombinovani ciklus sa integrisanom gasifikacijom na električni pogon (IGCC). I danas se velika pažnja posvećuje postrojenjima za gasifikaciju a nekoliko IGCC elektrana u punom su pogonu širom sveta, što nije slučaj sa TRIG tehnologijom, koja je tek u razvoju.

— 20.03.2019

PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA

Druga polovina 19. veka period je velikog zamaha mlade srpske države, još uvek kneževine, no nakon konačnog povlačenja Turaka iz Beograda 1867. i potpunog sticanja nezavisnosti 1878, državni i nacionalni preporod i napredak bili su u punom zamahu, sputavani, istina, više nego očiglednom konzervativnošću sredine i negativnim stavom spram ma kakvih promena. Država je, sa svoje strane, podsticala industrijalizaciju i modernizaciju društva i postepeno svrstavanje Srbije u red razvijenih evropskih zemalja. 
Već krajem 19. veka, Beograd ulazi u krupne infrastrukturne poduhvate, koje će okončati tek u međuratnom periodu. Izgradnja savremenog vodovoda započinje 1892, a gradske kanalizacije 1905. Još osamdesetih godina 19. veka javlja se i problem osvetljenja Beograda na moderniji način, no žučne rasprave na ovu temu odložile su konačnu odluku i početak radova za narednu deceniju. 
PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA 

U potpunosti su poznati podaci i dešavanja u vezi sa izgradnjom prve javne električne centrale u Srba, koju su, naravno, obeležile polemike i kontroverze. Naime, dve struje unutar nauke, ali i unutar opštinske vlasti, zauzimale su dijametralno suprotne pozicije: jedni su bili za gasno, drugi za električno osvetljenje. Grupa, koju je predvodio prof. Đorđe Stanojević, predavač hemije i fizike na Vojnoj akademiji, zalagala se za električno osvetljenje. Prof. Stanojević je bio čvrstog uverenja da električna energija, iako nova i nedovoljno poznatih karakteristika, predstavlja energiju budućnosti, kao i da je ulaganje u nju dugoročno gledano ekonomski daleko isplativije. Posle raspisanog tendera i okončane rasprave, opština je zaključila sa Periklesom Ciklosom iz Milana ugovor o osvetljenju Beograda elektricitetom i o građenju i eksploataciji tramvaja a za izvršenje ugovora osnovano je Srpsko-francusko građevinsko društvo.
PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA
Beogradskla opština dala je ovom društvu povlasticu za proizvodnju i uvođenje električne struje u varoš za javne i privatne potrebe, kao koncesiju na 41 godinu. Nadzor nad izgradnjom vodila je komisija, na čijem je čelu bio prof. Đorđe Stanojević. Zemljište kraj Dunava društvo je dobilo besplatno sa obavezom da izgradi sve neophodne objekte, u kojima je trebalo smestiti kotlove, dinamo-mašine i druge savremene električne sprave. Utvrđen je maksimalni napon u provodnicima 2.500 V. Obaveza društva je bila da izgradi mrežu za osvetljenje oko 62 kilometra ulica. Oprema je nabavljena od Edisonove električne kompanije, tada najpoznatije u svetu, koja je već osvetlila Njujork, Čikago, Detroit, London, Madrid, Pariz, Rim, Milano... Tako se Beograd uskoro našao u najprobranijem društvu svetskih metropola. Stara centrala puštena je u rad 23 septembra 1983. godine. 
PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA U centrali su ugrađena tri parna kotla Babkok-Vilkoks, ukupne zagrevne površine 330 m2 i tri parne turbine Vejer-Ričmond sa ukupno 600 KS, koje su preko kaišnika pokretale devet dinamo-mašina za proizvodnju električne energije. Postoje podaci da je za proizvodnju 1 kWh trošeno između 2,2 i 2,8 kg uglja, koji se dovozio najpre iz Šleske a kasnije iz Senjskih rudnika. Kada su Karađorđevići smenili Obrenoviće na prestolu Srbije, koncesija za snabdevanje grada električnom energijom prenosi se na Belgijsko anonimno društvo, za koje posao vodi beogradsko Društvo tramvaja i osvetljenja. Prema nekim podacima, 1910. godine je proizvedeno 3,650.000 kWh. 
U toku Prvog svetskog rata centrala biva ozbiljno oštećena u bombardovanju Beograda decembra 1915, s obzirom na to da se zbog lokacije nalazila na mestu direktnog udara neprijateljske vojske. Odmah po oslobođenju obnovljena je i građevinski i opremom – delom iz reparacija, delom iz nabavki nove opreme. Pošto je Beogradska opština dobila spor sa belgijskim koncesionarom i preuzela centralu u svoje ruke, ugrađeno je do 1928. godine 9 kotlova Babkok-Vilkoks i Štajnmiler raznih veličina – od 260 do 390 m2 pojedinačne zagrevne površine, i četiri parne turbine sa generatorima Braun Boveri, snage 1000, 1350, 2200 i najveća 5100 kW, ukupno 9.650 kW nove proizvodne snage. 
Stara centrala je odigrala u svom radnom veku veliku ulogu u osvetljavanju grada ali i u uvođenju i širenju tramvajske mreže – posle prve elektrifikovane tramvajske pruge Terazije – Topčider, puštene u rad 1894. godine, do 1914. pušteno je još osam linija, ukupne dužine 20,1 kilometara, po kojima je vozilo 26 tramvaja i 12 prikolica a 1933. preko 65 km pruga, 80 tramvaja i 40 prikolica. Konačno, 14. maja 1933. godine, posle 40 godina rada, Stara centrala je prestala sa radom, ustupajući mesto novoj staroj centrali „Snaga i svetlost“. Ali, oprema nije odmah bačena u staro gvožđe. Zbog teškoća u izgradnji termoelektrane u Kostolcu, doneta je odluka da se kotlovi, turbine i generatori presele u Kostolac, gde je napravljena centrala „Mali Kostolac“. Sredinom šezdesetih i ova centrala se gasi a 1968. demontira njena oprema, koja konačno završava u starom gvožđu. 
Izvori: Erić Dobrivoje „Prva javna električna centrala u Beogradu“ Roslavcev Sanja „Stara termocentrala na Dorćolu u Beogradu: prva u Srbiji“

— 12.03.2019

CRNO SE PIŠE KORIŠĆENJU BIOMASE - EU NA SUDU

Grupa tužilaca iz Estonije, Francuske, Irske, Rumunije, Slovačke, Švedske i SAD podnela je početkom marta tužbu protiv Evropske unije kako bi osporili uključivanje šumske biomase u direktivu o obnovljivim izvorima energije. Ako prođu sa svojom tužbom, to bi moglo lišiti EU izvora energije koji trenutno čini blizu 60% obnovljivih izvora energije u EU, više nego solarne i vetroelektrane zajedno. Slučaj je, u obliku posebne procesne procedure, podnesen sudu EU u Luksemburgu od strane grupe pojedinaca i nevladinih organizacija (NVO). Grupa tvrdi da institucije EU nisu uzele u obzir naučne dokaze koji pokazuju da sagorevanje šumske biomase za energetske svrhe pogoršava klimatske promene izazivajući krčenje šuma izvan Evrope. 
"Tretiranje biomase kao ugljenično neutralnog goriva u suprotnosti je sa naučnim otkrićima" koja pokazuju da se pri spaljivanju drveta za dobijanje energije prosečno emituje 1,5 puta više CO2 nego pri spaljivanju uglja i 3 puta više u odnosu na prirodni gas, ističu tužitelji. Prošle godine, EU je usvojila ažuriranu verziju svoje direktive o obnovljivim izvorima energije, obavezujući zemlje Unije da do 2030. godine dobijaju najmanje 32% svoje energije iz obnovljivih izvora. Taj cilj se smatra centralnim elementom namere EU da smanji emisiju ugljenika za 40% do istog datuma. Međutim, tužioci tvrde da je uključivanje šumske biomase kao izvora obnovljive energije u suprotnosti sa članom 191 (1) Ugovora o EU, koji predviđa da politika zaštite životne sredine Unije doprinosi: “očuvanju, zaštiti i poboljšanju kvaliteta životne sredine… posebno u borbi protiv klimatskih promena “. 
Prema njima, direktiva pogoršava klimatske promene povećavajući seču šuma u SAD kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za drvnim peletima u EU. Kao rezultat seče, proizvodnje drvenih peleta i proizvodnje energije iz biomase tužitelji tvrde u podnesku sudu da su doživeli pogoršanje svog zdravstvenog stanja, zatim su imali štetu u obezbeđenju sredstava za život, narušeni su im zajednica i kulturne tradicije. Međutim, jedan zvaničnik EU je rekao da nova politika Evropske unije o biomasi ima dovoljno ugrađenih zaštitnih mehanizama kako bi se osiguralo da ne dovodi do dodatnih emisija ugljenika. Evropska komisija procenjuje da biomasa trenutno predstavlja skoro 60% potrošnje obnovljive energije u EU. Potrošnja bioenergije u Evropi porasla je za više od 69% u periodu od 2005. do 2016. godine, a očekuje se da će ona nastaviti da raste u narednim decenijama. 
Ako tužitelji uspeju u svojoj nameri da na sudu otvore ovaj slučaj, šumska biomasa se više neće računati u ciljeve EU za obnovljive izvore energije do 2030. godine, ostavljajući da vetar i solarna energija obave sav posao. Ali, kao efekat ovakvog zaokreta moglo bi da dovede do zahteva da se unutar Evrope redukuju postavljeni ciljevi, mada tužitelji kažu da to nije njihov cilj. 
Izvor: Euroactiv


— 14.03.2019

IZ KOJIH ĆE SE BLOKOVA GREJATI BEOGRAD

Uredbom kojom se utvrđuje Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period 2017. do 2023. godine, Vlada Srbije je krajem 2017. godine definisala strategiju razvoja energetike do 2025. godine tako što je, između ostalog, planirano gašenje osam termoblokova u termoelektranama na ugalj, koji ne ispunjavaju ekološke uslove iz evropske Direktive o velikim ložištima. Uredbom se konstatuje da blokovi A1 i A2 u TE „Nikola Tesla“ dolaze do kraja eksploatacionog veka u toku realizacije Programa ali da preliminarne analize pokazuju da je najekonomičnije rešenje rekonstrukcija ovih blokova uz primenu mera za zaštitu životne sredine. Za takav zahvat procenjena ulaganja su oko 230 miliona evra. Konačno rešenje za status ovih blokova će se znati nakon izrade detaljnije investiciono-tehničke dokumentacije, koja je u toku. 

IZ KOJIH ĆE SE BLOKOVA GREJATI BEOGRAD 

U nastavku, Uredba obrađuje potencijalnu realizaciju projekta izgradnja toplodalekovoda Beograd – Obrenovac, odnosno, korišćenje 600 MW toplote iz TENT-a A - na račun smanjenja raspoložive snage za proizvodnju električne energije od 150 MW i navodi sledeće povoljnosti tog rešenja: povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača, smanjenje emisije zagađujućih komponenata iz toplana, povećanje korišćenja energije iz kogenerativnih sistema, niža cena grejanja, povećana mogućnost zatvaranja malih lokalnih kotlarnica. (Ruku na srce, neke od ovih povoljnosti i pored najbolje volje ne mogu se povezati za ovim projektom.) U Uredbi su kao indikatori za praćenje realizacije aktivnosti navedeni smanjenje potrošnje uvoznog energenta (prirodnog gasa) u toplanama i predata količina toplote u toplodalekovod iz TENT-a, blokova A3-A6, a za dalju potencijalnu realizaciju projekta da je neophodno donošenje potrebnih poslovnih odluka svih učesnika na projektu. 

Verovatno su u bliskoj vezi prethodna rečenica i vest da bi „decenijski san o daljinskom grejanju na toplu vodu iz obrenovačkog TENT-a, zahvaljujući sporazumu koji je nedavno potpisan u Budimpešti između Beogradskih elektrana i kineske kompanije Power construction corporation of China, konačno mogao da se ostvari”. 

Prvi koraci ka ostvarenju ideje o gradnji toplodalekovoda potiču iz Idejnog projekta toplifikacije Beograda, koji je 1981. godine uradio Energoprojekt, a realizovani su izgradnjom mosta preko Save i toplodalekovoda na deonici na Novom Beogradu. Međutim, na osnovu fizibiliti studije, urađene u Cesmekonu, koji je našao da projekt neisplativ, cevi su povađene, a kanali zatrpani. 

Inovacioni centar Mašinskog fakulteta izradio je 2015. godinu Studiju opravdanosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz TENT-a A, kojom je pokazao da je projekat ipak – isplativ. Istina, ovaj obrađivač je pošteno napisao da bi za potrebe sistema daljinskog grejanja Beograda i Obrenovca bili obuhvaćeni svi blokovi A1 – A6 ali da u trenutku završetka ove studije EPS nije naručiocu i izrađivačima studije dostavio poslovnu odluku o raspoloživom radnom veku ni jednog od proizvodnih blokova u TENT A. 

Godinu dana kasnije, u Strategiji razvoja JKP „Beogradske elektrane“ za period 2015-2025, obrađivači Deloitte i italijanski Iren predviđaju da se toplodalekovod od TENT-a A do TO Novi Beograd izgradi u skladu sa regulativom EU i da podrazumeva korišćenje toplote iz blokova A1 i A2, a u sledećoj fazi blokova A3-A6. 

Ovaj kratki pregled aktivnosti i odluka pokazuje da se u toku dve poslednje godine menjala ideja o blokovima u TENT-u, koje ima tehnoekonomskog opravdanja koristiti, što na neki način ugrožava polazišta Studije opravdanosti iz 2015. godine jer cena rekonstrukcije blokova A1 i A2, kako je predviđena u Uredbi o sprovođenju Programa (230 miliona evra) pošto nije podeljena kao trošak na elektroprivredu i toplodalekovod nije ni obuhvaćena u Studiji opravdanosti, što je svakako neophodno u računskim analizama efekata izgradnje toplodalekovoda. 

Verovatno će se, pre potpisivanja obavezujućeg ugovora sa kineskom firmom, najpre znati odluka EPS-a u pogledu sudbine blokova A1 i A2 a zatim tačno raspodeliti troškovi rekonstrukcije blokova, ako se uopšte budu koristili za grejanje Beograda i doneti odluka iz kojih će se blokova uzimati toplotna energija za grejanje Beograda. Bilo bi neophodno da se na osnovu tih odluka i proračunskih cena zahvata dopune ekonomske analize u Studiji opravdanosti ali i da se te analize učine dostupnim bar stručnoj javnosti jer će sigurno biti od značaja za potvrđivanje opravdanosti realizacije projekta, pogotovu ako se ima u vidu nesrećna hipoteka ovog projekta u obliku polaganja i rušenja izgrađenog toplodalekovoda.


— 14.03.2019

TE ŠTAVALJ - KINEZI ILI ČESI?

Kineska kompanija Pauerčajna SEDC veoma je zainteresovana za izgradnju termoelektrane Štavalj, koju bi gradili po konceptu najsavremenijih termoelektrana čiste tehnologije na ugalj, rekao je nedavno potpredsednik ove kompanije Džong Sjaoping. "Imamo iskustva u realizaciji ovakvih projekata širom sveta i nadamo se kooperaciji dve države na realizaciji projekta izgradnje termoelektrane Štavalj u Srbiji, a možemo da razgovaramo o različitim modelima finansiranja", naglasio je Džong Sjaoping. On je naveo da Pauerčajna primjenjuje najsavremenija tehnička rešenja u zaštiti životne sredine od štetnih uticaja rada termoelektrane i ispunjava visoke standarde koje je postavila Kina, „koji su jednaki ili stroži od standarda EU i mi ih ispunjavamo", istakao je Kinez. 
Iz Ministarstva za energetiku i EPS-a više puta je najavljivano da će se u Štavlju kod Sjenice, gde je uglja u izobilju, graditi moderna termoeletrana snage 350 megavata, te da su za izgradnju, koja će koštati između 600 i 700 miliona evra zainteresovani investitori iz Češke, Kine, Rusije i Turske. Najveće intersovanje za gradnju termoelektrane su pokazale firme iz Češke, posebno "Alta" iz Brna, kojoj ambasada ove zemlje u Srbiji godinama "priprema teren" tako što donacijama pomaže izgradnju vodovoda, trafostanica i druge infrastrukture u Štavlju, odnosno u drugim delovima opštine Sjenica. 
TE <i>ŠTAVALJ</i> - KINEZI ILI ČESI? 
Realizacija ovog strateškog projekta je ipak pod znakom pitanja jer, pre nego što donese konačnu odluku, odredi investitora i na Pešter pošalje građevinare, Vlada Srbije će morati da dobije i zeleno svetlo ekologa: kako domaćih, tako i onih iz Evropske unije, koja je jasno propisala gde se i pod kojim uslovima mogu graditi termoelektrane. Pa ako procenjena dobit od ovakve investicije bude manja od štete koju bi mogla imati životna sredina, projekat mora da se modifikuje ili čak napusti. U Sjenici smatraju da bi termoelektrana, upošljavanjem više od 1.000 ljudi i ogromnim prihodima od isporuke struje, preporodila ovaj kraj ali termoelektrana je veliki zagađivač i možda bi se zbog njene izgradnje moralo zaboraviti na sjenički sir, jogurt i pršutu. 


— 14.03.2019

RADNA GRUPA ZA STRATEŠKE ENERGETSKE PROJEKTE

Odlukom Vlade Srbije osnovana je Radna grupa za strateške energetske projekte. Odluka je doneta u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Zadaci Radne grupe su da određuje šemu za donošenje odluke o izgradnji objekta, da razmatra zahteve promotera projekta i vrednuje projekte u skladu sa kategorijom strateških energetskih projekata. Takođe, neke od dužnosti Radne grupe biće da predlaže liste kandidata za strateške energetske projekte kao i izradu nacrta zakona kojim će se urediti pitanja u vezi sa projektima. Radna grupa će pratiti i realizaciju strateških energetskih projekata, pripremati godišnji izveštaj za svaki od projekata iz oblasti električne energije i prirodnog gasa i dostavljaće ga Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice. 
RADNA GRUPA ZA STRATEŠKE ENERGETSKE PROJEKTE 
Radna grupa će sarađivati sa koordinatorom projekta od interesa za Energetsku zajednicu kojeg imenuje stalna grupa na visokom nivou (PECI koordinatorom), kao i sa drugim zainteresovanim stranama za realizaciju projekata. Radna grupa će pratiti i aktivnosti nadležnih organa u vezi sa odlukom o izgradnji objekta u cilju ispunjenja roka. Za rukovodioca radne grupe imenovan je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, a za zamenika Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike. 
Članovi tela su: Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede; Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Jovanka Atanacković, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine; prof. dr Miloš Banjac, vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike; Milica Đurđević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija; i Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS). 
U radnoj grupi su i Milorad Grčić, vršilac dužnosti direktora JP Elektroprivreda Srbije (EPS), Beograd; Jelena Matejić, direktor Akcionarskog društva Elektromreža Srbije (EMS); Dušan Bajatović, generalni direktor JP Srbijagas; Stevan Dukić, direktor Transportgas Srbija; Tomislav Basta, direktor JP Transnafta; Aleksej Muratov, generalni direktor YugoRosGaz; i Miroljub Antić, vršilac dužnosti direktora YugoRosGaz-transport.


— 05.01.2019

TIPOLOGIJA I GREJANJE ŠKOLA U SRBIJI


Na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan, održanom krajem aprila u Beogradu, predstavljena je „Nacionalna tipologija škola”. Zahvaljujući Studiji, škole u Srbiji će mnogo lakše sprovoditi sanaciju grejanja i to uz poštovanje standarda energetske efikasnosti, što će im omogućiti smanjenje potrošnje energije, povećanje komfora i doprineti smanjenju zagađenja. U studiji „Nacionalna tipologija škola”, koju je sproveo tim stručnjaka Univerziteta u Beogradu, na osnovu analize prikupljenih obimnih tehničkih podataka sagledano je postojeće stanje objekata škola različitih veličina i datuma gradnje u Srbiji. Na osnovu tih podataka, koji su poslužili za klasifikaciju i tipologiju školskih objekata, svaka škola pojedinačno, lakše i preciznije može doneti odluku o adekvatnim građevinskim merama u prilagođavanju i zameni sistema grejanja, a time i proceniti sredstva neophodna za sanaciju. 

Studija je sprovedena u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Prikupljanjem podataka obuhvaćeno je 1.900 škola, a ustanovljeno je da čak i one koje su obnavljane, a to je najčešće bila zamena prozora, nisu sanirane na adekvatan način i zbog toga će u nekom budućem vremenu ti radovi morati da se ponove. 

TIPOLOGIJA I GREJANJE ŠKOLA U SRBIJI 

Školama koje su učestvovale u izradi nacionalne tipologije, prilikom predstavljanja studije na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan u Beogradu, dodeljeni su energetski pasoši kao izraz zahvalnosti za pomoć i podršku u istraživanju.