— 13.02.2018
Povodom predstojeće 3. SDEWES konferencije koja će biti održana od 30. juna do 03. jula 2018. godine u Novom Sadu, prof. Neven Duić i prof. Nikola Rajaković održaće gostujuće predavanje pod naslovom:
Održivi energetski sistemi sa fokusom na elektrifikaciju transporta
u 12:00:00 PM časova dana 21.2.2018. godine.
Mesto: Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Beograd
Pre predavanja biće obezbeđena vožnja električnim automobilom TESLA P85D uz neophodnu prijavu prof. Stefanovic na adresu pstefan@vinca.rs pošto je broj mesta ograničen
Infrastruktura pametnih energetskih mreža kao superpozicija komunikacionih i informacionih tehnologija na postojeću elektroenergetsku mrežu predstavlja veoma važan koncept u rešavanju izazova održivog razvoja u domenu postojećih energetskih sistema. Poznato je da postojeći izazovi održivog razvoja u pogledu snabdevanja energijom, vodom i hranom mogu biti rešeni korišćenjem unapređenih postojećih tehnologija a odgovor na pitanje na koji način i konkretizacija ovog rešenja biće rezultat energetskog planiranja i sve složenijih modela koji se pri tome koriste. Optimalna rešenja obuhvataju više različitih sektora u ovom slučaju sektora električne energije i transporta što omogućava iskorišćenje sinergetskih efekata.
Prof. Neven Duić, redovni profesor na Sveučilištu u Zagrebu, Fakultet Strojarstva i Brodogradnje, gde drži nastavu na predmetima energetskog planiranja, politike i ekonomije od 2001. godine. Član je međunarodnog naučnog odbora konferencije SDEWES od 2003. godine. Pomoćni je urednik časopisa Energy Conversion and Management, Energy, Applied Energy i domaćeg Thermal Science. Polje njegovog naučnog interesovanju su energetsko planiranje, energetski sistemi sa visokim učešćem obnovljivih izvora energije, održive energetske zajednice, klimatske promene i druge.
Prof. Nikola Rajaković, redovni profesor u penziji na Univerzitetu u Beogradu, Elektrotehnički fakultet, sa decenijskim akademskim ali i praktičnim iskustvom u poslovima elektroprivrede i energetske politike. Autor je udžbenika iz oblasti Analize elektroenergetskih sistema i Distributivnih i industrijskih mreža. Kroz brojne međunarodne i nacionalne projekte od 2011. fokusiran je na pametne energetske mreže, opremu i infrastrukturu kao mogućnost privrednog razvoja Republike Srbije.
— 23.11.2016
Poštovane koleginice i kolege,
Društvo termičara Srbije u okviru naučno-stručnog rada na problemima uspešnog rada elektrana, nastavljajući ciklus organizovanja Međunarodnih skupova ELEKTRANE, u saradnji sa JP “Elektroprivreda Srbije” a pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministrarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, organizuje Međunarodnu Konferenciju ELEKTRANE 2016. Očekuje se da Konferencija ELEKTRANE 2016 okupi istraživače, eksperte, inženjere i zvanične predstavnike nadležnih institucija, i privrednih organizacija, iz zemalja potpisnica i posmatrača Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope (ECSEE Treaty), ali i drugih zemalja sveta, zainteresovanih za razmenu naučno-stručnih informacija i iskustava iz tematike Konferencije koje doprinose implementaciji Ugovora i realizaciji zacrtanog, na Direktivama EU, jedinstvenog slobodnog tržišta električne energije i gasa radi sigurnog i pouzdanog snabdevanja svih potrošača potrebnom energijom na ekonomskim i ekološkim osnovama.
Biće to prilika da se visoki zvanični predstavnici Komesarijat za energetiku i saobraćaj Evropske Unije i Institucija ECSEE, osvrnu na ostvarene rezultate, probleme i buduće aktivnosti vezane za implementaciju Ugovora ECSEE kao i mesto i ulogu elektrana u jedinstvenom otvorenom tržištu električne energije.
Proteklih dvadesetak godina u većini zemalja Jugoistočne Evrope elektrane su radile u vrlo teškim i specifičnim uslovima okruženja zbog poremećenih i ograničenih tržišta kao posledica tranzicionih procesa u privredi i društvu sa velikim socijalnim tenzijama, lokalnih konflikata i ratnih razaranja, finansijske krize. Nametnuti uslovi okruženja i rezultujuće drastično smanjenje finansijskih sredstva za tekuće i investiciono održavanje, kao i teški eksploatacioni uslovi, izazvali su brojne teškoće i probleme u radu, među kojima se ističu veći kvarovi, oštećenja i neregularan/nepravilan režim rada postrojenja u elektranama. Intenzivan rad postrojenja u takvim uslovima doveo je do smanjenja energetske efikasnosti, pouzdanosti i raspoloživosti kapaciteta, relativnog povećanja zagađenja okoline (zemljišta, vodenih tokova i vazduha) i smanjene efikasnosti rada elektrana.
Tranzicija privrednih sistema zemalja Jugoistočne Evrope ka tržišnim ekonomijama, uvođenje jedinstvenog i slobodnog tržišta električne energije i gasa, realizacijom Ugovora ECSEE, konsolidacija i transformacija državnih elektroprivrednih preduzeća ka konkurentnim subjektima, nameću poslovodstvima i stručnjacima u elektranama čitav niz stručnih pitanja i problema vezanih za podizanje pouzdanosti, raspoloživosti, energetske efikasnosti tj. produktivnosti i konkurentske sposobnosti, da bi što spremnije ušle u otvorenu međunarodnu tržišnu konkurenciju, odnosno što bolje se uklopili u koncept održivog razvoja energetike. U tome, jedan od presudnih faktora je visok nivo stručnog znanja i efikasnosti rada svih stručnjaka koji su direktno ili indirektno vezani za tehnološki sistem proizvodnje električne energije. Sigurno je da očekivana razmena naučno-stručnih znanja i iskustava na ovoj Konferenciji može biti od velike pomoći.
Sagledavajući značaj i istraživačke prioritete, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru programa Integralnih interdisciplinarnih istraživanja u oblasti Energetika i energetska efikasnost odnosno u okviru programa Tehnološkog razvoja, u oblasti: Energetika, rudarstvo i energetska efikasnost finansira veći broj projekata koji bi trebalo da stvore preduslove za unapređenje postojećih tehnologija i podizanje energetske efikasnosti postrojenja tehnološkog sistema proizvodnje električne energije EPS-a. Konferencija je prilika za istraživače na ovim projektima da prikažu postignute rezultate i ukažu učesnicima skupa na potencijalne mogućnosti primene tih rezultata na većem broju postrojenja.
Postrojenja za proizvodnju električne energije su relativno stara i problemi produženja njihovog radnog veka, kapitalnog remonta, modernizacije, revitalizacije, podizanja snage, uvođenja novih tehnologija i izgradnja novih kapaciteta su aktuelna od 90-tih godina XX veka, a posebno od potpisivanja Ugovora ECSEE, jer su se stekle nove povoljne međunarodne okolnosti za intenzivniji rad i investiranje. Konferencija je prilika da se detaljnije razjasni aktuelna strategija i instrumenti za investiranje i razmene naučno–stručne informacije i iskustava iz oblasti revitalizacije/modernizacije, sa posebnim osvrtom na značajne pozitivne rezultate u revitalizaciji elektrana u JI Evropi poslednjih godina.
Relativno stara tehnička i tehnološka rešenja kod postrojenja za proizvodnju električne energije zemalja Jugoistočne Evrope kao i nizak nivo eksploatacionog održavanja, uzrok su znatno višeg nivoa zagađenja okoline (zemljišta, vodenih tokova i vazduha) nego što je to slučaj kod savremenih postrojenja u razvijenim zemljama. S obzirom na prihvaćene EU norme, obaveze i ciljeve (definisane Ugovorom ECSEE i Kyoto protokolom) odnosno na aktuelnu potrebu što bržeg unapređenja postrojenja u ekološkom pogledu, posebna pažnja na Konfereneciji će biti posvećena putevima smanjenja zagađenja okoline i emisije čestica i direktnih/indirektnih gasova sa efektom staklene bašte pri radu svih postrojenja u tehnološkom sistemu proizvodnje električne energije.
Dr. Predrag Stefanović,
Predsednik Organizacionog Odbora